РАЗГОВОР С ПОВОДОМ >> ЖЕЉКО ВЕСЕЛИНОВИЋ, ЛИДЕР СИНДИКАТА СЛОГА, О НАЦРТУ НОВОГ ЗАКОНА О РАДУ, ЖЕЛЕЗАРИ, ЖЕЛВОЗУ…
02. јул 2014.године – На Међународној конференцији у Охриду, где је „Слога“ била партнер на скупу синдиката Југоисточне Европе, оцењено да је предлог наше верзије Закона о раду најгори у овом делу Европе, каже у разговору за Наше новине, Жељко Веселиновић.
Србија само што није добила нови Закон о раду који синдикат „Слога“ жестоко оспорава. Које су његове кључне мањкавости?
Има много недостатака, али раднике највише боли могућност много лакшег отпуштања,практично без икаквог образложења,умањења зараде и до 20% у неограниченом периоду, затим избацивање накнаде за сменски рад што укупно смањује плату свим сменским и производним радницима. Треба истаћи да се кажњавањем и смањивањем легализује исплата зараде испод минималне, што до сада није био случај. Отпремнине и минули рад се исплаћују само код последњег послодавца што може довести до злоупотреба, односно до пребацивања запослених од једног до другог послодавца, где практично људи пред пензијом могу остати без минулог рада и отпремнина у случају технолошког вишка. Раднике боли и смањење исплате зараде код годишњих одмора и боловања, јер се као основица узима само основна зарада без прековременог ,регреса, топлог оброка, превоза.
Јавна расправа званично није одржана, али је то организовао синдикат „ Слога“. Ни једно ни друго није уобичајена пракса.
„ Слога“ је организовала јавну расправу јер је неко то морао да уради, с обзиром на то да држава сама крши Закон о државној управи по коме се у случају оваквих закона морају одржати јавне расправе. То практично говори о намерама ове Владе да ништа да поштују и да раде како они хоће. Зато смо ми као синдикат организовали веома квалитетну јавну расправу уз учешће више синдикалних организација, удрузења послодаваца ,стручне јавности, НВО сектора и наравно медија, где су сви једногласно оценили да је овакав предлог Закона о раду потпуно бесмислен и да као такав не треба ни да уђе у било какве процедуре већ се мора правити потпуно нов закон, применљив у пракси и задовољавајућ за све стране. На Међународној конференцији у Охриду, где је Слога била партнер на скупу синдиката Југоисточне Европе, оцењено да је предлог наше верзије Закона о раду најгори у овом делу Европе.
Има ли наша радничка класа снаге да се одупре таквом закону ?
Синдикати морају да се уједине и да са осталим другим друштвеним чиниоцима који се противе оваквом закону, ако никако другачије, онда уличним протестима натерају Владу да почне да поштује радничку класу и грађане који су гласали за њих. Отворена је и могућност организовања референдума и прикупљања потписа за повлачење закона и изради потпуно новог предлога.
Подела синдикалне сцене на репрезентативне и нерепрезентативне није добра и често смо једни другима већи и љући противници, него што су нам то послодавци и држава.
Ако је Закон лош, зашто синдикати нису уједињени у том ставу ?
Зато што су репрезентативни синдикати, који ту своју репрезентативност нису доказивали од 2005. године а сваки легитимитет престао им је још пре шест година, не желе да још неко уђе у било какве преговоре јер та репрезентативност доноси огромне новчане бенифите, дебело плаћене надзорне одборе и савете, као и новац за личне потребе, путовања по свету,изградњу хотела у Врњачкој Бањи и слично. То наравно користи само врхушка тих синдиката док обични радници и чланови гладују. Упркос свему томе, ми смо њима пружили руку сарадње и очекујемо да нас позову на заједничке активности, тако да је “лопта у њиховом дворишту” .Ми врата за сарадњу никада нисмо затворили јер нам је одговорност према радницима најважнија у протеклих 10 година.
Шта чека српског радника након усвајања оваквог ЗОР-а?
Чека нас најтежи и најнеизвеснији период у новијој историји. Неће бити сигурног посла, послодавцима ће радници бити остављени на милост и немилост, што практично значи полуробовски положај. У оваквом закону има и примеса англосаксонског радног законодавства и све би било у реду да је ово уређена држава и да кад изгубиш посао сутра можеш да нађеш два друга. Код нас ако неко остане без посла, поготово у зрелијим годинама, одмах постане социјални случај. Слога ће као једини синдикат који има представника у парламенту Србије, пробати и амандманима да поправи овај закон.Биће тешко јер владајућа гарнитура има огромну већину,али борићемо се колико год можемо.
Какав је Ваш став о законима о приватизацији и стечају који ће ускоро такође бити усвојени ?
Једним делом они могу помоћи јер би се нека предузећа лакше продала,а са друге стране, нека ће се веома лако и затворити, тако да ћемо и ту морати да отворимо фронт,али просто смо сви сувише слаби и исцрпљени да се бојим да ће нам ови закони проћи веома лако, после закона о раду. Ова власт нема културу цивилизованог социјалног дијалога и због огромне већине у парламенту понаша се бахато, али бих волео да видим неке странке које се декларишу као левичарске да дигну руку за овакве законе који ће и њихову децу довести у полуробовски положај и што никада више неће моћи да кажу да се брину за радничка права.
Какву судбину прогнозирате Желвозу ?
За Желвоз би најидеалније решење био повратак у окриље ЖТП и ремонт вагона железнице. Али, одлазак великог броја људи и постављање потпуно нестручног и неспособног руководства, може деловати као намеран покушај уништавања фирме како би неко јефтино дошао до земљишта и вредне локације,а чини ми се да и сама власт у Смедереву кумује томе. Ја желим да честитам радницима Желвоза на храбрости и истрајности у борби за голи опстанак, али видели смо да је то било само још једно у низу неиспуњених предизборних обећања како би се радници натерали да изађу из зграде општине. Нажалост, нисам оптимиста по питању Желвоза јер и са ових 350 радника који су остали да раде нема никаквог посла.
Најављен је тендер за Железару Смедерево . Хоће ли он проћи као претходна два или ће се овога пута решити питање те фабрике ?
Железара је сигурно највећи проблем, не само Смедерева, већ и целе Србије. Веома је тешко наћи купца,стратешког партнера или инвеститора. Много је било дезинформација,празних прича и лажне наде .Премијер прича једно, министар привреде друго, градонацелница треће,а ништа од тога није истина. Надам се да ће Џон Гудиш, као човек који познаје фабрику, напокон успети да нађе решење за Железару, јер ако не успе са њим и фирмом коју заступа, ја стварно не знам шта више можемо очекивати.Видимо да нико озбиљно не размишља и не говори о реалним решењима ,а то је израда линије за галванизацију или подела фирме на више мањих делова како би се лакше приватизовала, а држава би задржала један део. На жалост, наставља се стара пракса постављања потпуно некомпетентних људи по политичкој линији на чело фабрике која не може да истрпи више такве играрије. Железара мора опстати по сваку цену, јер о затварању фабрике и не желим да размишљам.