Београд, 15.06.2018. (БЦБП) – Добра комуникација полиције преко медија и друштвених мрежа доприноси већем поверењу у полицију. То значи да ће грађани звати полицајце, а не таблоиде када на улици виде ситуацију која угрожава безбедност, истакнуто је на догађају о комуникацији полиције који је Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП) организовао 14. јуна 2018. године у Београду.
Скупу је присуствовао и представник Синдиката полиције Слога, а путем Слогине друштвене мреже Фејзбук догађај је уживо преносила Радничка ТВ Слога.
[ae-fb-embed url=’https://www.facebook.com/joint.unionsserbianunity/videos/1705411226203008/’ width=’700′]
Недовољна транспарентност полиције, цурење или пласирање информација из истрага и непрофесионално таблоидно извештавање медија су три главна проблема која негативно утичу на комуникацију медија и полиције у региону.
Највећи проблем у региону а најизраженији у Србији је цурење информација из полиције одређеним медијима, истакла је правна саветница Независног удружења новинара Србије Марија Вукасовић.
„Због цурења информација долази до кршења закона и угрожавања исхода истраге. За решавање овог проблема важно је да унутрашња контрола полиције проверава ситуације чак и када постоји наговештај да је дошло до цурења и да се санкционишу одговорна лица. Новинари морају да поштују етичке кодексе при чему је потребно инсистирати да медији који крше етички кодекс не могу да аплицирају за финансирање из јавних фондова,” истакла је Вукасовић.
Новинар Политике Александар Бојовић који већ дуже прати рад полиције у Србији и потпредседник Струковног удружење полиције „Др Арчибалд Рајс“ Владимир Џигурски слажу се да је „цурење” информација из полиције веома лоше.
„Новинар мора да буде фер и објективан, и да се не понаша као иследник. Не може новинар да критикује једну страну, а да је не зове и пита за коментар. Новинар није полицајац, судија ни адвокат, већ мора да постави питање у име обичног грађанина који нема могућност за то,“ нагласио је Бојовић.
Џигурски је додао да је увек врло тешко доказати цурење информација и да ли оне долазе из Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, тужилаштва или од бранилаца.
Додатни проблем у комуникацији медија и полиције је да одговори Министарства унутрашњих послова медијима стижу по нечијој процени, односно ако иду у прилог Министарству, а не када је то потреба јавности да се информише, каже Бојовић.
„Полиција није довољно отворена у комуникацији са новинарима и грађанима. Штавише, на основу интервјуа са полицајцима, закључио сам да они имају бојазан када разговарају са новинарима јер немају одобрење и плаше се због посла. Много су слободнији пре него што се укључе камере или диктафон када дају и препоручују многе занимљиве информације и теме. То стане чим кренемо званично да разговарамо када се држе правног и бирократског речника”, нагласио је Бојовић.
Полиције на Западном Балкану нису довољно присутне на друштвеним мрежама, али су се говорници сложили да би требало да искористе експанзију друштвених мрежа.
За бољу комуникацију важно је прихватити препоруку британског парламента да институције треба да буду тамо где су грађани, а грађани су сад на друштвеним мрежама, нагласио је стручњак за дигиталне медије Марко Живковић.
„Полиције у Црној Гори и Федерацији Босне и Херцеговине немају никакво присуство на друштвеним мрежама, док остале полиције у региону углавном схватају мреже као традиционални медији и недостаје практично оно најважније, а то је двосмерна комуникације. Потенцијал за комуникацију и едукацију је велики јер 8,5 милиона од 12 милиона људи који су на интернету користи Фејсбук“, назначио је Живковић.
Министарство унутрашњих послова прати савремене тенденције на интернету, истакао је Џигурски, али да би се искористио потенцијал за двосмерну комуникацију потребни су додатни капацитети и нова правила у раду.
„Инстаграм и Фејсбук постају полако сервис грађана. Није само промоција полиције, већ се дају савети за путне правце, путовања, како се штитити од крађа бицикала, како обезбедити станове у сезонама одмора. Сматрам да је после деценијског ћутања овај почетак велики помак за полицију у Србији”, нагласио је Џигурски.
Панел дискусија је организована у оквиру пројекта „Подршка унапређењу комуникације полиције са грађанима на Западном Балкану”, уз подршку Женевског центра за демократску контролу оружаних снага (ДЦАФ) и пројекта „Пулс интегритета и поверења у полицију на Западном Балкану“, уз подршку Европске уније (ЕУ) кроз програм „Подршка цивилном друштву”.
БЦБП
.