Програм економских мера за санирање последица проузрокованих корона вирусом коју су јуче представили министар Синиша Мали и председник Привредне коморе Марко Чадеж је пакет недоречености који треба све нас да увери да држава има контролу над привредом и да брине о њеном стању.
Из њиховог излагања се одмах на почетку видело да се ради о једном популистичком плану који нема везе са струком, већ искључиво са банкарским лобијем, односно наставком стимулисања пословних банака како би се продужило кредитирање државе по условима који никада неће бити доступни јавности.
Уместо општих фраза и обећања, очекивали смо конкретне мере које ће се спроводити одмах, зато што је то неопходно Србији. Очигледно министар Мали и господин Чадеж не схватају да нам је и привреда у пандемији гашења микро, малих и средњих предузећа са губитком радних места.
Привреди треба помоћи одмах, а не у јуну или након престанка пандемије. Уколико се одмах не убризга новчана помоћ домаћој привреди како би исплатила зараде радницима, следи нам социјална катастрофа са несагледивим последицама, јер људи не живе од ваздуха и обећања.
Такође, морамо да нагласимо да најављени пакет мера има садржину предизборног политичког маркетинга у виду исплате 100 евра по глави пунолетног становника, коју можемо протумачити искључиво као отворену куповину гласова за изборе који ће се одржати по завршетку пандемије.
Сматрамо да тај новац треба бити намењен најсиромашнијим и најугроженијим слојевима, запосленима са минималцем, самохраним родитељима, људима са посебним потребама, онима који су изгубили посао и слично.
Иннформативна служба
….