Људи препознају у „Слоги“ искрену борбу за права радника и све чешће нас бодре студенти, пензионери, незапослени и сви незадовољни грађани, да покушамо да оформимо, за почетак, неки покрет који би окупио социјално маргинализоване категорије, а потом ћемо видети даље, рекао је унтервјуу за овонедељни регионални Смедеревски лист „Наше Новине“, Жељко Веселиновић, први човек Удружених синдиката Србије “Слога“.
Од синдикалног повереника једног железариног погона до првог човека Удружених синдиката Србије “Слога“ , Смедеревцу Жељку Веселиновићу требало је седам година упорног рада у борби за права радника, пишу Смедеревске “Наше Новине“.
У синдикалне воде кренуо је 2001.године са АСНС у Железари који је тада имао 400 чланова на 10 000 радника. Кад је дошао на место председника, каже, тај синдикат је порастао на 1500 чланова, а број запослених пао на 6000. Означен као „бунџија“ , 2007.године, током расцепа у АСНС, Веселиновић остаје без ангажмана и одлучује да батали синдикална посла. Годину дана касније помогао је у оснивању “Слоге“, а када су га позвали да се професионално посвети том синдикату као председник, два дана му је требало да одлучи и напусти железару. Почетак је био тежак, од нуле. Посао, каже, „Сизифов“, без пара и опреме у изнајмљеном београдском стану.
– Нисмо имали ни компјутер, ни телефон, само идеју и неколико људи. Ишли смо аутобусом по целој Србији, често без довољно пара за пут, присећа се Веселиновић. Мало по мало, почели смо да растемо. Данас смо једна респектабилна организација, призната не само у држави, већ и у свету-припадамо синдикатима при Европској левици, чланови смо Европског социјалног форума.
Људи препознају у „Слоги“ искрену борбу за права радника и све чешће нас бодре студенти, пензионери, незапослени и сви незадовољни грађани, да покушамо да оформимо, за почетак, неки покрет који би окупио социјално маргинализоване категорије, а потом ћемо видети даље – поручује Веселиновић.
Партијама су данас уста пуна радника само у предизборним кампањама, а садашња Влада, у делу за социјлно-економске категорије је најгора у последњих 13 година. Тачно је да постоје објективни проблеми, али нема добре воље да се конкретно ствари решавају.
Свакодневно се срећем са људима из пуно предузећа, сви су незадовољни, и кад видим у медијима шта се говори и обећава, делује ми као да живим у другој држави. Очигедно је да су људи у страху за радна места али неко мора да се бори – каже и поручује наш, и први човек „Слоге“, у интервјуу који се може прочитати у броју 91, штампаног издања Смедеревских “Наших Новина”.