НОВОГОДИШЊИ ИНТЕРВЈУ СА ЖЕЉКОМ ВЕСЕЛИНОВИЋЕМ, ОСНИВАЧЕМ И ПРЕДСЕДНИКОМ УДРУЖЕНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ СЛОГА
[divider]
Истрпели смо ударе које би мало који синдикат успео да преживи и после свега остане јединствен и на здравим ногама. А било је ту свачега, од покушаја моје смене, до издаје Слоге и њеног напуштања због присвајања посланичких и одборничких мандата. Прочишћени, оснажени и освежени бољим људима идемо даље у нова искушења, борбе и победе…[divider]
По свему судећи ни следеће 2015. године нас ништа боље не очекује. Какво је ваше мишљење?
– На основу свега шта смо до сада видели и преживели, ни следећа година није оптимистичка. Штавише, можемо очекивати још гору, уз нова отпуштања радника, могуће ново смањење плата и пензија, повећање ПДВ-а и даљи пад куповне моћи.
На основу чега то тврдите?
– И поред измењеног закона о раду, за који су тврдили да ће флексибилношћу обезбедити веће запошљавање, то се није догодило. Нема већих инвестиција, а тим ни нових радних места. Уместо тога, ова власт је као и све предходне до сада наставила са задуживањем у име свих грађана Србије, а све како би намирила плате и пензије за које је новца све мање. Сада су прибегли некаквим мерама штедње и смањили су плате и пензије. Међутим, да ствар буде још гора, и поред свих оних обећања у предизборним кампањама и даље се наставља са партијским запошљавањем кадрова у јавним предузећима и са ицрпљивањем нечег што се зове буџет. Искрено, уопште нисам оптимиста и бојим се да ће се са таквом политиком наставити и током следеће године.
Ко је по вама крив за овакву лошу економску ситуацију у Србији?
– Највећу одговорност за овакво стање имају људи који воде државу, јер су полуге моћи и управљање капиталом у њиховим рукама. Међутим, то од њих никада нећете чути, јер свака власт па и ова вам то никада неће признати. За све лоше је увек неко други крив, а та кривица је сада пребачена на раднике као једине и најодговорније.
Можете ли нам то појаснити?
– Ту констатацију сте могли да чујете од самог председника Владе Александра Вучића, који је више пута у својим обраћањима рекао да су радници „трошили више него што су радили“. Испада да смо ми из света рада једини кривци, вероватно и што тражимо плату, што хоћемо да прехранимо своје породице или дишемо ваздух. Међутим, можда и јесмо криви, али би то било зато што смо бирали овакву власт која нам увијено, онако као у фине обланде управо тако нешто и сервира. Видећемо докле, јер српски радник може много да трпи, али кад догори до ноката, а само што није, видећемо шта ће бити.
Ове године је било доста штрајкова. Штрајковали су радници пропалих предузећа, штрајковала је полиција, здравство. Још увек штрајкују просвета и адвокати. Јесу ли ти штрајкови заиста оправдани?
– Итекако. Ми смо током ове године и поред свега шта нам се издешавало били готово у свим протестима у Србији. Протествовали смо због измена Закона о раду, учествовали смо у штрајковима здравства, просвете, до шетње са студентима Београдског унивезитета. Били смо уз раднике Железнице Србије и закупце београдског Депоа који је летос изгорео. Раме уз раме смо штрајковали са својим чланством у Фабрици обојених метала у Прокупљу, смедеревском Желвозу, нашим радницима у ЈКП Извор у Владимирцима… Сви су они у праву, осим што су можда изабрали лош модел штрајка, па су сепаратно и појединачно ушли у битку са државом за коју знају да ју је могуће унапред изгубити. Сви они осим, можда адвоката, који додуше нису радници, већ више предузетници, али и њихова упорност и истрајност заслужују сваки респект.
Да се вратимо на Слогу. Каква је за вас и синдикат била ова година?
– Што се тиче Удружених синдиката Србије Слога за нас је ова година била најтурбулентнија од оснивања. Неко би рекао очекивано. Често смо својим ставовима кроз саопштења убадали прст у око власти. Толико да су нас у једном тренутку отворено нападали партијским контрасаопштењима. Од Српске напредне странке до Покрета социјалиста и актуелног министра рада Вулина, за кога се искрено надам да ће у првој наредној реконструкцији владе бити смењен.
Шта замерате Вулину?
– Првенствено то што као левичар брани и подржава бруталне антирадничке реформе, одобрава смањење плата и пензија, подржава измене закона о раду и што се као министар рада најгрубље мешао у унутрашње ствари нашег синдиката.
Са таквим ставовима није ни чудо да сте трн у оку власти. Јесте ли очекивали неку врсту одмазде због тога?
– Искрено јесам. Једном ми је један колега из једног другог синдиката рекао: оно што сте радили ти и Слога, ја никада не бих смео и свака вам част на томе, али морао си да очекујеш њихов удар, јер ова власт не прашта никоме, поготово синдикатима. Шта рећи на ово, осим да ми већи и бољи комплимент од тога да смо радили добро свој синдикални посао није требао.
Када кажете добар синдикални посао, на шта конкретно мислите?
– Синдикални посао је да станете уз раднике и испред увек када је то потребно. Без изузетка. Нема никаквог договора са послодавцима или државом ако је он на штету радника. Синдикату је природно да буде противник свакој власти, да је критикује и да од ње захтева. Међутим, у Србији се свака критика сматра непријатељском, а израз противник често замењује непријатељем. Због таквог погледа на наш синдикат истрпели смо ударе које би мало који синдикат успео да преживи и после свега остане јединствен и на здравим ногама. А било је ту свачега, од покушаја моје смене, до издаје Слоге и њеног напуштања због присвајања посланичких и одборничких мандата.
Где је Слога данас?
– Слога је програмски и идеолошки тамо где је увек и била захваљујући оној огромној већини која није дозволила да је издајничка багра разбије и због тога сам ја као њен председник јако поносан. Све је то поправљено једним мукотрпним радом. Лично сам прешао на хиљаде километара, обишао десетине градова, општина и исто толико предузећа. Разговарао са људима и члановиама синдиката. Искрено, јако сам задовољан јер је поверење остало, али је добијено и ново. Током последњих неколико месеци формирано је или укључено у процес формирања више од 20 нових синдикалних организација, док је неколико њих колективно приступило синдикату. У њима су потпуно нови и млади људи, а неки се никада до данас нису бавили синдикатом. Дакле, прочишћени, оснажени и освежени бољим људима идемо даље у нова искушења, борбе и победе.
Где видите себе и Слогу у 2015. години?
– Тамо где и увек до сада. Уз раднике и на челу колоне свих обесправљених и оних који ће то тек бити. Садашњи свет рада у Србији је у тоталној конфузији, а синдикати немоћни да га заштите. Инсистираћу на уједињењу и укрупњавању српске синдикалне сцене како би се створила адекватна синдикална снага која би могла да одговори све снажнијем притиску капитала и даљем урушавању права запослених. Са посвађаним и разједињеним синдикатима држави је лакше да манипулише него да са њима преговара, што се види у епилогу готово свих штрајкова и протеста који се свакодневно догађају. Уколико сви желимо некакве реузултате, са таквом врстом сепаратне синдикалне политике се мора одмах престати.
Шта би сте оптимистички поручили за крај?
– Свим нашим члановима, њиховим породицама и свим радницима и грађанима Србије желим срећну Нову 2015. годину, а пре свега посла, пуно здравља, мање брига и више слоге, јединства и синдикалне солидарности. Са оваквом економском политиком владе итекако ће нам то највише и требати.
Аутор: Павле Хеђеши
Фото: Павле Хеђеши
[divider]
О аутору
Синдикално активан од 1991. године. Оснивач је и суоснивач више синдикалних организација, а последњих неколико година је посветио синдикалним темама као новинар који прати рад синдиката и пише о њима. Члан је Удружења новинара Србије.[divider]