BEOGRAD, 4. јун 2014.године – Изменама постојећег Закона о раду највећу штету претрпеће радници и држава, а добити послодавци и руководство репрезентативних и бирократизованих синдиката, неспремних да се суоче да је време самоуправног социјализма прошло и да су неопходне и промене у уређењу садашње синдикалне сфере, која се показала и доказала неефикасном да заштити свет рада од све већег притиска капитала.
Након три и по месеца некаквог усаглашавања пет ставки закона, већ сада се назире да ће резултирати унапред договореним решењима у оквиру радне групе, представљањем јавности да тиме нису у потпуности задовољни ни синдикати ни послодавци, што ће Влада искористити да пресече и донесе закон по мери коју је она унапред припремила.
Рад Радне групе, коју је без легитимитета формирала Влада у техничком мандату, од самог почетка је указивала да ће се њен рад обављати у уском кругу људи, далеко од очију стручне јавности и осталих синдиката, који по Уставу и закону, ако немају основа да учествују у самом раду Радне групе – имају право да буду упознати са предлогом о коме се расправља.
Изостанком јасне и транспарентне процедуре, створен је простор да оправдано сумњамо у добре намере доношења измена закона, јер све одредбе које се дозирају јавности на “кашичицу” јасно указују да ће радници изгубити многа права и да ће остати таоци крњих институција система које би требало да их заштите, и чију је сферу најпре требало у потпуности уредити и реформисати пре почетка рада на закону.
Тема око уређење синдикалне сцене, оснивање синдиката и утврђивање репрезетативности на основу стварног чланства није дирнута, чиме је ослабљена позиција синдикалних повереника у предузећима и фирмама где заступају чланство, док је синдикалној бирократији у великим централама остављена могућност наставка паразитирања на бази ренте пословног простора у “присвојеном” власништву, и чији опстанак неће зависити од прихода из синдикалних чланарина радника, што по аутоматизму искључује било какав већи организовани отпор синдиката.
Бојимо се да ће овакав однос Владе према синдикатима несумњиво довести до пада поверења у носиоце власти и синдикате као заштитнике радника, што ће подстаћи раднике на самоорганизовање и тражење права на улици штрајковима, руководећи се изреком “када неправда постане закон, отпор постаје обавеза”.
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА