Репрезентативни синдикати, а репрезентативност није утврђивана 11 година, служе да амортизују радничко незадовољство. Они од државе разним каналима добијају новац и то је један вид корупције. Са друге стране, држава уопште не жели да сарађује са алтернативним синдикатима и они постају невидљиви. Тако се губи поверење, па нам радници кажу да смо сви исти, иако нисмо“, каже Веселиновић.
Београд, 7. мај 2016. – Извор: Нови Магазин.–
Аутор: Небојша Пешић. -[divider]
Мук(а) уместо Уранка
Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката “Слога“, каже да је нашем народу већ деценијама усађено у свест да је 1. мај дан за роштиљање, када се пије и једе, и да синдикати до сада нису успели ту свест да промене.
“ Постоји и велика одговорност синдиката јер се показало да нисмо дорасли томе да масовно организујемо раднике. За то постоји више разлога. Чланства је све мање, синдикалних организација све више, а њихова сарадња никада није била на нижем нивоу. Држави таква ситуација одговара. Постоји синдикална позиција и опозиција, без обзира на то ко седи у Влади. Репрезентативни синдикати, а репрезентативност није утврђивана 11 година, служе да амортизују радничко незадовољство. Они од државе разним каналима добијају новац и то је један вид корупције. Са друге стране, држава уопште не жели да сарађује са алтернативним синдикатима и они постају невидљиви. Тако се губи поверење, па нам радници кажу да смо сви исти, иако нисмо“, каже Веселиновић.
Он сматра да је у овом тренутку немогуће да се синдикати уједине и да им једино остаје да гледају како да преживе до момента када се ова свера буде уређивала по диктату Европске уније.
“О јединственом синдикалном покрету можемо причати тек када ЕУ буде наредила да синдикати морају да буду независни. То значи укидање плаћања појединих синдиката из државне касе и забрана синдикалним лидерима да буду чланову у управним одборима. Ако преживимо, бићемо равноправни. Сада уопште и не разговарамо“, каже Веселиновић.
Забрана за синдикате
Непосредно уочи празника рада поново је на видело испливао дугогодишњи проблем у јужнокорејској фабрици “Јура“, у којој је радницима био забрањен слободан дан за празнике. Стидљиви петнаестоминутни штрајк уплашених радника био је довољан да јавност сазна како у овој компанији постоји најблаже речено мобинг, а да је радницима практично забрањено уставно право на синдикално организовање. Инспекције рада није утврдила никакве непревилности.
Жељко Веселиновић председник синдиката “Слога“ каже да је ова компанија приликом доласка у Србију тражила гаранцију да неће имати проблема са синдикатима.
“Пошто ту гаранцију нико није смео да потпише јер је противзаконито, добили су усмено обећање да им синдикати неће сметати и 10.000 евра по запосленом раднику кога сада плаћају 200 евра месечно. Онај ко покуша да направи синдикалну организацију добије отказ. Људи су потом тужили Јуру и добијали спорове на суду, али ниједан није враћен на посао. Све се завршило на новчаном обештећењу и казнама. Сада је откривено и да је “Јура“ инспекцији рада дониурала аутомобиле. Јужнокорејска „Јура“ је екстреман пример, али има и других страних инвестоитора који на овај или онај начин отежавају или спречавају синдикално органиозовање. То су пре свега италијанске и грчке фирме. За разлику од њих у немачким и америчким компанијама сасвим је другачија пракса, а неке чак подржавају стварање синдикалних организација“, каже Веселиновић.
Опширније у новом броју Новог Магазина…[divider]
