Скупштина Србије се под изговором ефикасније наплате обавеза и допуне испражњеног буџета, још једном отворено ставила на страну несавесних послодаваца и политичко-економских мешетара усвајивши сет пореских закона по хитном поступку.
Овом добро осмишљеном и муњевитом акцијом омогућено је застаревање обавеза за неплаћене доприносе ПИО и опрост дуга несавесним послодавцима, а радницима је наметнут „Харач“ и остављене муке да остваре право на заслужену пензију.
Жељко Веселиновић
Пореске „Харачлије“ су одлучиле да уместо наплате, па макар и принудне, скоро 12 милијарди динара од 500 највећих пореских дужника (Ђурић, Беко, Богићевић, Митровић…) отворено и видљиво ставе руке у већ испражњене џепове својих грађана, ставивши се тако директно на страну најбогатих и најмомоћних људи у Србији.
Овако нешто је могуће само у неуређеној Србији, где се појам „социјалног дијалога“ користи у маркетиншке сврхе, где је институција Социјално економског савета (СЕС) створена као недоношче са нелегитимно изабраним представницима радника, где је радник политичару само девета рупа на свирали, а грађанство гласачка машина!!!
Оно шта посебно треба да боли сваког радника Србије је да у тим столицама данас у Скупштини седе и наше колеге које себе називају синдикалцима!?
Уместо оштре расправе, полемике и протестног напуштања скупштинске сале, ови самозвани синдикалци су се одлучили на партијску послушност, подизање руке и давање легитимитета социјално-геноцидној политици према радништву Србије.
Стога, са правом, од данас, сваки радник у Србији који је уједно и гласач има право да се отворено пита: да ли је ово део предизборног обећања на основу којег им је омогућена столица у Скупштини Србије.
Народ није стока! (читај овца)
Жељко Веселиновић,
председик УСС СЛОГА