Београд, 28. 10. 2014. године — У Београду је данас одржана Међународна конференција о социјалним последицама економских политика на Западном Балкану, а учешће у дискусији узео је и Жељко Веселиновић председник „Слоге“.
Целодневни скуп, који су у хотелу „Метропол“ организовали Међународни центар Улоф Палме и Фондација Фридрих Еберт, отворили су амбасадор Шведске у Србији Кристер Асп и директор канцеларије Фондације Фридрих Еберт у Београду, Хајнц Алберт Хутмахер.
„Србија пролази кроз важан процес транзиције у смислу јачања демократских институција и тржишне економије, а на путу ка ЕУ ће бити веома важна социјална димензија реформи“, рекао је амбасадор Асп.
Жељко Веселиновић, председник „Слоге“.
Подсетивши да је Шведска друга земља, после Немачке, која даје највећи допринос Србији у циљу јачања људских права и демократских институција, он је истакао да ће његова земља наставити да пружа такву подршку у наредних седам година, како је недавно одлучила шведска влада.
„Шведски модел у последњим деценијама заснивао се на комбинацији економског развоја и легалних социјалних захтева грађана“, навео је шведски амбасадор и поручио: „Спремни смо да поделимо искуство са другим земљама“.
Приметивши да је данашња тема позната свима који живе у ЕУ јер је актуелна од почетка економске кризе 2008, Хутмахер је оценио да мере строге штедње „можда нису једини начин да се изађе из кризе пошто је њихова цена веома висока“.
„Треба наћи равнотежу између фискалне стабилности и улагања у инфраструктуру да би се постигао економски раст као кључни фактор изласка из кризе“, указао је, констатујући да Србија пролази кроз најзахтевнију фазу модернизације привреде и привлачења инвестиција уз повећање запослености, што све треба истовремено обављати, при чему се „социјално ткиво уништава“.
Сличног мишљења је и Оле Лудвигсон, посланик у Европском парламенту (ЕП) и члан делегације у парламентарном Одбору за стабилизацију и придруживање Србије ЕУ, који сматра да је потребно више улагања да би се привреда земље покренула.
Поред многобројних гостију, представника из УН, дипломатског кора, МОР-а, послодавачких удружења и Савеза самосталних синдиката, панелу је испред Удружених синдиката Србије „Слога“ присуствовао и њен председник Жељко Веселиновић који је узео учешће у дискусији.
„У ЕУ и ЕП говоре само о уштеди, без инвестиција, али мислим да није добро смањивати зараде, јер то може да доведе до пада тражње“, истакао је он говорећи на првом панелу, посвећеном различитим приступима економским политикама и социјалним последицама.
Наводећи као пример дугогодишњи нордијски модел, Лудвигсон указује да су Србији потребни снажни синдикати, јер је то „прави начин за решавање проблема“.
Он, такође, оцењује да је веома важно да терет реформи буде равномерно расподељен на све.
То сматра и Томи Вајделих, председник Европског форума за демократију и солидарност, који каже да „сви ми – медији, цивилно друштво, политичке партије, гласачи – морамо да подигнемо глас“ у одбрану социјалних права иначе ће, како упозорава, доћи до пораста популизма.
Томи Вајделих, председник Европског форума за демократију и солидарност
Према његовим речима, погрешно је „такмичити се у смањењу зарада“ као што чине земље чланице ЕУ, већ је потребно више инвестирати, иновирати и развијати „економију знања“.
Он сматра да би Србија требало да се угледа пре свега на Хрватску и њена искуства кад је реч о социјалним утицајима економских реформи, али и на Шведску и друге нордијске земље.
Говорећи о искуству Хрватске, потпредседница Владе Хрватске и министарка за социјалну политику и младе, Миланка Опачић рекла је да је њена земља успела да уравнотежи уштеде са социјалним правима.
Потпредседница Владе Хрватске и министарка за социјалну политику и младе, Миланка Опачић
„Ми идемо на резове, али и дајемо ваздуха људима. Балансирање је изузетно важно“, истакла је она, наводећи као пример једнократни отпис дугова најсиромашнијим становницима у њеној земљи.
У Хрватској, како је навела, усвојен је рационални закон о социјалној заштити, пензије нису смањиване, док плате јесу, али занемарљиво у односу на друге земље.
Осврнувши се на тренутну ситуацију у Хрватској, она је оценила да се у тој земљи ништа није много променило и да ЕУ не може да решава њене проблеме.
„Европа ће морати да размисли о другим моделима. Нема улагања, нема запошљавања. Ово је затворени круг“, закључила је Опачић.
Извор :Тањуг
Информативна служба УСС „Слога“