Извор: Радио слободна Европа, 14.06.2017.
Аутор : Амела Бајровић. -[divider]Да ли ће ђаци због добре оцене из праксе или да би уопште могли да положе разред морати да пристану на различита понижења”, пита председник Удружених синдиката Србије “Слога” Жељко Веселиновић, након управо окончане расправе о Нацрту Закона о дуалном образовању.
У Министарству просвете Србије, на упит Радија Слободна Европа, уверавају да такав модел образовања отвара ученицима врата највећих компанија за учење, а касније и запошљавање.
Ученици који су међу првима већ похађали дуално образовање, модел учења који нагласак ставља на праксу, углавном износе позитивне оцене.
Школу за дизајн коже и текстила у Новом Пазару, похађа 30 ученика, који су распоређени у десет приватних компанија. Заинтересованих има много више, али је због скученог простора у фабрикама, ове школске године, ово био једино прохватљив број.
Јавна расправа Нацрта Закона о дуалном образовању у Србији су завршене крајем прошле недеље, а новопазарска школа са чијим ученицима смо разговарали није једина која га увелико реализује.
Директор школе Мехо Цамовић као отежавајућу околност наводи непостојање јавног превоза до фабрика, које се обично налазе на периферији града. Он тврди да ученици кроз овакво образовање стичу нова знања и искуства, без обзира што и у оквиру школе постоје добри услови за њихов напредак.
„У фабрикама ипак свакодневно раде нешто ново, укључују се, прилагођавају средини, радницима, стичу радну навику која је другачија него у нашим радионицама. Један број ученика остаје да ради у тим фабрикама, а бољи ученици обично уписују факултете”, рекао је Цамовић.
Он верује да ће наредне школске године проширити број фирми са којима сарађују, што ће повећати и број ученика који ће бити укључен у овакав начин стицања знања.
Нихад Угљанин, власник текстилне компаније Бруг џинс, где практичну наставу похађа шест ђака ове школе, каже да су они распоређени на једноставнија радна места и лакше операције.
„Они стичу радну навику, упознају се са радним окружењем и својим радом доприносе развоју наше компаније. Задовољан сам почетним резултатима, ипак је ово била прва година реализације овог програма. Ђаци простије операције могу одмах да раде, што нам много значи, јер на тај начин можемо да попунимо нека радна места која нам фале”, рекао је Угљанин.
У Нацрту Закона о дуалном образовању предлаже се да ђаци имају 35 часова рада недељно, а да за то буду плаћени половином минималца.
Синдикати у Србији упозоравају да би то могао бити простор за злоупотребу деце, тако што би радили само пет сати мање од одраслих, а за то чак драстично били мање плаћени.
Синдикалиста Жељко Веселиновић тако сматра да је Србија закаснила четрдесет година са увођењем оваквог система образовања, а да овдашња деца немају где да се запосле после средње школе, добар део њих одлази у иностранство или се запошљавају на занимања где није потребно предзнање.
„Хоће ли ученици грађевинске струке мешати малтер за 10.000 динара месечно или ће они трговачке струке радити за исти тај новац у неким трговинским ланцима на каси или ће пунити рафове? Много је ту отворених питања, а ми смо уверени да је овај закон креиран по моделу страних капиталиста. Он у теорији има добрих ствари, али ће у пракси значити израбљивање деце и добијање још јефтиније радне снаге, поготову у мануелним пословима”, рекао је Веселиновић за РСЕ.
У Министарству просвете Србије кажу да је у питању лоше тумачења Нацрта Закона према којем ће у првој години ученик проводи четири дана у школи, један у компанији, у другој години три дана теорије, два у компанији и у трећој години два дана у школи и три дана у компанији.
„Немамо ништа против да се обука обавља у тим великим компанијама, којих је на жалост веома мало, али под условом да се оне законом обавежу да сутра ту децу, чијим су радом задовољни, запосле, да им дају посао за стално. Тога свега сада нема у Нацрту Закона о дуалном образовању”, коментарише Веселиновић.
Од септембра текуће године 127 школа у Србији уводи наставу по дуалном моделу образовања.
…