Predsednik sindikata Sloga i narodni poslanik Željko Veselinović objavio je da je dobio na sudu direktora JKP Gradska čistoća Beograd Marka Popadića koji ga je privatno tužio za povredu časti.
Inače, Popadić je u tužbi naveo da mu je Veselinović urušio ugled jer je na društvenim mrežama objavio detalje javne nabavke po kojoj je 50 tablet računara to javno preduzeće platilo 28.000 evra po jednom uređaju.
Popadić je tražio da mu Veselinović isplati 475.000 dinara ili da mu se javno izvini preko društvenih mreža i medija. Ali, sud je drugačije mislio jer je nedvosmisleno potvrđeno da se sporna nabavka desila i to po ceni od 400 evra za tablet, plus 31.600 evra za propratni softver (po komadu).
Ovo je samo jedan od slučajeva koje je sud potvrdio, a Veselinović navodi primera javnih nabavki koje su za rubriku „verovali ili ne“ ima još mnogo.
Tako je izgradnja potpornog zida na deponiji Vinča koštala sto miliona dinara, a nakon nekoliko meseci, sanacija dela istog tog potpornog zida koštala je 246 miliona dinara. Znači sanacija je bila dva i po puta skuplja od izgradnje.
Kada se samo malo zagrebe, gotovo svako od javnih preduzeća u Beogradu ima čitav niz takvih javnih nabavki ili onih čiji su javni pozivi sklopljeni samo za jednog ponuđača.
Ne prođe nedelja a da neka nevladina organizacija, udruženje građana, sindikat ili stranka ne upozore na neku, u najmanju ruku čudnu nabavku u našim preduzećima, od toalet papira, preko poluispravnih autobusa, do dodatnih radova i usluga koje uglavnom rade „burazerske“ firme.
Nesumnjivo je takva politika poslovanja dozvoljena od najviših instanci, a koliko se direktora, upravnika i sličnih „ugradilo“ i obogatilo na takav način – građani nikada neće saznati.
Kao ni koliko je javnog novca, našeg novca, isisano iz poluraspadnutih javnih preduzeća, dok usluge za građane postaju nepodnošljivo skuplje.
O tome ostaje samo da se piše, što u ovo malo nezavisnih medija, što po društvenim mrežama. Jer nadležni organi i tužilaštva nikada nisu pokrenuli ispitivanje ni jedne takve nabavke, još od one novogodišnje rasvete, novogodišnje jelke, ili spomenika Stefanu Nemanji, čija je konačna cena za obične građane ostala tajna.
Izvor: danas.rs, Ivana Nikoletić