Само 14 одсто грађана Србије верује синдикалним лидерима. “Експрес” истражује зашто је то тако и коме и чему данас служе синдикати
Београд, 26.06.2018. године – Током деведесетих, самоуправљање и његова колевка су се распали, али променом друштвене својине у приватну синдикати су задржали некретнине. Одатле данас пуне касе.
Урбана легенда каже да данас председници највећих синдиката своје плате, које некада премашују хиљаду и по евра, у земљи где је просечна плата четири пута мања, тај новац не добијају од чланарина, већ од издавања пословног простора или накнада из управних, надзорних одбора и савета. Ту долазимо до теме коју воли неолиберална јавност у Србији – колико су председници највећих синдиката плаћени, раде ли они свој посао и зашто, како показују подаци Цесида, само 14 одсто грађана Србије има поверења у синдикалну борбу.
Председник Удружених синдиката Србије “Слога” Жељко Веселиновић истиче да су у Србији најпроблематичнија два репрезентативна синдиката: Уједињени грански синдикат “Независност” и Савез самосталних синдиката Србије. Према његовим речима СССС је ипак најгори.
Они су после промене петог октобра успели да уђу у дил с владајућим гарнитурама и постану продужена рука власти и послодаваца. Нису успели да спрече гашење предузећа после петоокртобарске револуције. Били су уз сваку власт и за то су добро плаћени.Имају вишемилионску суму на располагању, која је одређена законом о Социјално-економском савету. Поред тога, њихови челни људи су чланови надзорних одбора, управних одбора Националне службе за запошљавање, Савета за европске интеграције , ПИО фонда. То је довело до тога да врх тих синдиката боље плаћен него синдикалци у Немачкој и Шведској. Они су купљени, уцењени и нису свесни своје реалности. На тај начин су све друге обесправили. Радници су уплашени и сматрају да су сви синдикати исти. Постоји мали број синдиката, међу којима смо и ми, који се финансирају искључиво од чланарине – наводи Веселиновић.
Опширније…
.