Недеља у Солуну. Град и предграђе у јутарњем затишју пред коначним вечерњим објављивањем резултата.
Солун, 5. јун 2015.- Јутрос од седам сати по локалном времену широм Грчке отворена су бирачка места на којима ће се 10 милиона Грга изјаснити кроз референдум да ли ће прихватити или одбацити рестриктивне мере штедње које им намеће европска бирократија и њен финансијски лоби.
Сведоци смо да се последњих дана читавом свету шаљу драматичне слике из Грчке у којима грчки народ у редовима чека и по неколико сати да подигне свој новац са банкомата.
Туристи се упозоравају на могуће последице несташица и упућују да не улазе у ову земљу пре него се обезбеде резервама горива и новца у кешу.
Стварност је тренутно нешто сасвим другачија. Недеља у Солуну. Град и предграђе у јутарњем затишју пред коначним вечерњим објављивањем резуллтата.
Оно што ја видим, бензинске пумпе су пуне и нема редова. Продавнице такође, нема гужви и несташица, а цене су остале исте. Кафићи и ресторани пуни, нема назнака да се нешто крупно дешава.
На банкоматима углавном има новца, а људи на неким местима стрпљиво чекају у редовима.
Према Грчком закону данас нема неких већих политичких ативности, лобирања или дељења пропагандног материја. Канцеларије Сиризе (СYРИЗА) затворене.
Представници Сиризе су против даљих мера штедње и уцена европских и светких кредитора. Коалиција окупљена око опозиционе Нове демократије је за даље стезање каиша. Комунистичка партија сматра да је данашњи референду питање између „два зла“, али су позвали своје гласаче да заокруже судбоносно „НЕ-ОXИ“.
Какав год исход на реферндуму био, он ће показати да је данашњи дан историјски важан за читаву радничку Европу.
Уколико се план даљих штедња одбаци, биће то победа достојанства људи и почетак скидања окова дужничког ропства широм Европе, тврде моје синдикалне колеге.
Уколико се он пак прихвати, биће то само пирова победа европске бирократије и њеног финансијског лобија, одгађање до неких нових „момената“, јер ће народ Грчке морати да се привикава на нову стварност и јаче стезање каиша, што ће бити наставак веома болне спознаје сиромаштва.
Како год било, „жар побуне“ ће остати, јер и поред свега остаће отворено питање тренутка када ће се поново разбуктати у неки нови пламен и протутњи целом Европом.
Тада, уверен сам, према ономе шта сам чуо од својих блиских колега левичара са којима сам јуче разговарао, то сигурно неће бити никакав референдум.