Извор: Инсајдер.нет./линк/, 05.09.2018.
Аутор: Инсајдер.-[divider]
Новинари Инсајдера дошли су до интерног извештаја Министарства одбране, које је ово Министарство претходно одбило да нам достави, а у којем се наводи да у време несреће у „МБ Наменска“ прошле године чак 11 „мера, радњи и поступака“ нису реализоване у складу са прописима.
Посао у наменској индустрији један је од најнебезбеднијих јер се у процесу производње барута и оружја користе различите запаљиве и опасне материје. Према незваничним подацима, у Србији је од 2000. године до данас погинуло више од 20 радника, а повређено близу 60. Међутим, судског епилога у већини ових случајева нема, а иако се несреће у којима радници страдају редовно понављају, нема ни побољшања безбедносних услова у овој високоризичној индустрији.
Према истраживању Инсајдера, случај несреће која се десила средином јула прошле године у фабрици за производњу барута „Милан Благојевић – Наменска“ након чега су преминула два радника, најбољи је пример немара према заштити безбедности на раду у овој индустрији.
Министарство одбране је у августу 2017, непосредно након несреће, спровело контролу и сачинило извештај, који су одбили да доставе Инсајдеру, уз образложење да су сви извештаји означени степеном тајности.
Чињеница да је ванредни инспекцијски наџор Министарства тек после несреће констатовао већи број пропуста, поставља се питање зашто пропусти нису раније уочени и отклоњени. Нејасно је и због чега је извештај под ознаком тајности, имајући у виду да је очигледан интерес јавности када је реч о кршењу стандарда безбедности на раду.
У Тужилаштву је предмет и након више од годину дана од несреће још увек у предистражној фази, иако постоје бројни докази који говоре у прилог томе да су прекршене процедуре заштите безбедности, као и да сам објекат Е-03 испред које се десила несрећа, а који је био у функцији, уопште није имао употребну дозволу.
Извештај: 11 мера и радњи реализованих противно правилима
До експлозије и пожара у „Милан Благојевић – Наменска“ 14. јула 2017. након које су преминули радници Миломир Миливојевић и Милојко Игњатовић, дошло је приликом истовара картонских буради са технолошким отпадом барута.
У поверљивом извештају Сектора за материјалне ресурсе Министарства одбране непосредно након несреће, а до кога су дошли новинари Инсајдера, утврђено је да у предузећу уопште „не постоји дефинисана процедура“ за превожење технолошког остатка барута и њихов истовар.
Министарство наводи и да у делу Акта о процени ризика за радна места и у радној околини за радна места на којима је дошло до смртног исхода и тешких повреда на раду није уопште „извршена процена ризика за ручно преношење терета“.
Сама амбалажа која се користила за међуфазни транспорт између објеката није у складу с Правилником, оцењује Министарство одбране, наводећи да „није изричито прописана динамика замене амбалаже, затварање амбалаже приликом манипулације и превоза исте, као и поступак контроле барутног технолошког остатка и уклањања истог из амбалаже“.
Подсетимо, технолошки отпад барута превозио се у картонским бурадима.
Такође, у извештају се истиче и да је стручни налаз о прегледу вучног возила које је изгорело у несрећи, а на коме се технолошки отпад барута превозио, истекао шест месеци пре несреће, док је стручни налаз о извршеном испитивању „Еџ“ уређаја на истом возилу истекао још 2005. године.
Министарство је утврдило, између осталог, да „Милан Благојевић – Наменска“ план заштите од пожара није уопште ускладила са важећим правилницима Аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и да се појединим правилницима заштите позивају на одредбе неважећих правилника.
Министарство наводи и да је предузеће у својим „упутствима за рад на безбедан и сигуран начин“ прописало средства и опрему за личну заштиту, али у складу са „стандардима који нису важећи“.
Такође, периодични лекарски преглед за радна места са повећаним ризиком за преминулог Милојка Игњатовића и повређеног радника Марка Митровића није реализован „у периоду од једне године од датума претходног периодичног прегледа“, што није у складу са Правилником о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком, истиче се у извештају.
Истовремено, ни провера знања за безбедан рад за ова два радника није реализована у периоду од једне године од датума претходне провере што, како се наводи, такође није у складу са важећим Правилником.
Препоруке Министарства сведоче о неадекватној заштити безбедности на раду
О томе колико је пропуста начињено сведочи и низ препорука Министарства одбране руководству фирме „Милан Благојевић – Наменска“ за унапређење технолошког поступка, као и мера за унапређење стања безбедности и здравља на раду и заштите од пожара. У извештају се наводи осам препорука за унапређење технолошког поступка и 12 препорука за унапређење стања безбедности и здравља на раду.
Према званичним сведочењима радника који су те вечери радили, а у која је Инсајдер имао увид, у магацину испред којег се десила несрећа било је четири пута више барута од дозвољеног – између 1.500 и 2.000 килограма иако је предвиђено максимално 450, док су бурићи који су експлодирали тежили дупло више од предвиђеног, односно између 60-70 килограма, иако је предвиђено 35 килограма.
Неке од препорука у извештају Министарства одбране се управо односи на преоптерећење капацитета магацина, као и повећање броја људи који се баве преносом и истоваром. Како се наводи, потребно је „преиспитати дефинисане количине технолошког остатка у просторији за његово одлагање и размеравање у оквиру технолошке линије и исте смањити на технолошки минимум, а потребне количине обезбедити чешћим транспортом из међуфазног складишта“.
Такође, у извештају се наводи и да је потребно „повећати капацитет међуфазних магацина (изградњом нових или пренаменом постојећих просторија)“ ради смањења пиротехничког оптерећења истих, али и „обезбедити да истовар врши адекватан број лица с одговарајућом обуком који су у сваком тренутку спремни да реагују на евентуално избијање пожара“.
Међу препорукама се наводи и да барутни остатак треба паковати у антистатичке вреће које онда треба ставити у чврсте амбалаже израђене од „неварничућег, незапаљивог и непорозног материјала“, а не како је до сада рађено у картонским бурадима.
Одмах након препорука из извештаја Министарства, предузеће „Милан Благојевић“ је набавило прохромске буриће са антистатик врећама, противпожарна одела, а избачен је и вишак полица из магацина.
Истрага спора, пропусти неспорни
Случај несреће у овој фабрици у којој је у последњих 25 година погинуло 18 радника, и даље је у фази предистражних радњи. Тужилаштво је у мају ове године саслушало раднике који су радили те ноћи, али и осумњичене – директора предузећа Радоша Миловановића и његове подређене Радишу Ковачевића, Владимира Лончеревића, Божу Милошевића, Тому Стојића и Горана Јаћимовића. Сви се терете за тешко дело против опште сигурности које се процесуира по кривичном законику, а за које је максимална казна осам година затвора.
Сам поступак прате бројне контроверзе. Породица преминулог Миломира Миливојевића и њихов адвокат тврде да директор „Милан Благојевић – Наменска“ Радош Миловановић врши притисак на тужилаштво. Такође, истичу и да су два вештачења која су урађена нестручна, а налази вештака „наручени“ и „исконструисани“.
С друге стране, радници фабрике који су били непосредни сведоци несреће у више наврата су тврдили да директор фабрике „Милан Благојевић – Наменска“ Радош Миловановић врши притисак на њих, а поједини су се званично жалили и тужиоцу Стевану Милићевићу захтевајући да их заштити будући да су сведоци у поступку који траје.
Сви који су јавно износили тврдње о томе да су прекршене бројне процедуре у вечери несреће, као и да у руководству фирме врше притисак на њих због тих тврдњи, након тога су или остали без посла у овој фирми, или су у јавном сукобу са руководством.
Руководство „Милан Благојевић – Наменска“ је у више наврата негирало тврдње да је било ко у предузећу вршио притисак на запослене, истичући да предузеће има право да бира коме ће продужити уговор, а коме не.
Владимир Тодорић, адвокат породице Миливојевић, чији је син погинуо након несреће у фабрици, поднео је тужиоцу захтев за притвор директора предузећа Радоша Миловановића управо због могућег утицаја на сведоке.
Новинари Инсајдера су у неколико наврата питали Тужилаштво да ли ће бити поднет захтев за притвор директора предузећа Радоша Миловановића како би били заштићени и сами сведоци, али и истрага, међутим, одговор до данас нисмо добили.
За сада је против предузећа „Милан Благојевић- Наменска“ и директора Радоша Миловановића покренут само прекршајни поступак због пропуста који су довели до несреће у којој су два радника овог предузећа изгубила живот, а који је покренула инспекција рада.
Највећа несрећа у фабрици „Милан Благојевић- Наменска“ десила се 1997. када је страдало осам радника, а за шта је Суд у Чачку тек 15 година касније осудио двојицу руководилаца заштите на раду на 14 и 12 месеци затвора.
Директор Радош Миловановић, који је на челу фабрике више од три деценије, том приликом је ослобођен кривичне одговорности.
[divider]
У наставку можете погледати емисију интернет радничке ТВ Слога „Зашто је у Србији јефтин људски живот“
Интернет радничка ТВ Слога је 19. новембра 2017. године емитовала потресну причу Милована Миливојевића, оца 25-годишњег младића Миломира Миливојевића који је 14. јула те године смртно страдао у фабрици “Милан Благојевић – наменска” Лучани где је радио у погону производње ракетних горива.
[divider]
..