Судбина и смисао синдиката у Србији – за “Сведок” пише Жељко Веселиновић, председник синдиката „Слога”
Закон о раду је напокон усвојен. Уз блага козметичка дотеривања и један једини значајан прихваћен амандман који се односи на труднице и породиље закон је и усвојен у оном облику у којем је предлагач то и желео.
Без организовања јавне расправе, која је по закону морала бити одржана, и без озбиљних разматрања примедби које су имали синдикати и стручна јавност, и све то, како смо и предвидели раније, урађено је усред лета, у јеку сезоне годишњих одмора, како би и најмањи отпор био предупређен и како би се после тога кренуло на друге теме…
Истина, организован је и протест синдиката, онако ад хок, који је окупио око 10. 000 људи и то је све. Сувише провидно, перфидно.
Шта можемо очекивати од новог Закона о раду? Најављиван громогласно, прављен у страним привредним коморама и организацијама, а све са једним циљем – да се радник још више ослаби, обесправи и доведе у полуробовски положај.
Па, на међународној синдикалној конференцији одржаној у Охриду пре непуних месец дана оцењено је да је српска верзија закона о раду најгора у овом делу Европе! И на то смо указивали, али џабе. Закон је глатко прошао. За два дана.
Власт има озбиљну и огромну већину да креира законе какве год хоће и жели, а опозиција је слаба и разједињена. Синдикати исто. Зашто би онда власт уопште и разговарала са нама?
Кажу, лакше отпуштање довешће до лакшег запошљавања. Како? Ко је до усвајања новог Закона о раду бранио било ком послодавцу да доброг радника прими, а лошег отпусти? Нико.
Да ли смо синдикати бранили лоше раднике? Ми нисмо, а за друге не знам. Не живимо више у социјализму, сигурност радног места не постоји, тржишна утакмица је на делу, профит најважнији од свега, али где је у томе радник, човек? И робови су боље живели, јер је газда морао да их добро храни, облачи да би му боље радили. Данас радник са платом то себи не може да приушти, чак и да је прима редовно, а да не говоримо о онима који плату нису примили годину, две…И нико ниста не предузима! Где је ту одговорност за несавесне послодавце? Где су казне за тајкуне који су опљачкали Србију?
Шта се ради са злогласном „Јуром“ која у Србији не поштује ништа и раднике третира као робове или затворенике? Ко ће њих и сличне да кажњава и контролише?
Нико!
Још ће им и новац дотирати…
Ко ће бити прва жртва новог Закона о раду? Вероватно радници предузећа у рестуктуирању јер, ево, прошло је више од годину дана од чувеног „Рестарта“ бившег министра Саше Радуловића, а судбина тих предузећа требало је да буде решена до 1. јуна ове године. Прође и тај јун, али ниједно од тих 153 предузећа није нашло свог купца, или бар стратешког партнера. Није чак ни на помолу!
Шта ће бити са тим фабрикама и радницима? Већ сад нам говоре да та предузећа државу коштају 800 милиона еура годишње. Шта то значи? Па, гасе предузећа, радницима отпремнине – наравно, по новом закону – и готово.
Око 60.000 људи на улици! Нових 60.000 социјалних случајева. Србија остаје без индустрије и привреде.
Да ли сва ова предузећа могу да опстану? Наравно да не могу. Нисмо демагози… али, да ли нека могу? Да ли овој држави требају аутобуси, камиони, грађевинске машине, вагони, електро и канализационе цеви? Наравно да. Да ли ми имамо такве фирме? Наравно да: „ФАП Прибој“, „Желвоз Смедерево“, „Застава Камиони Крагујевац“, „14. Октобар Крушевац“, „Прва Петолетка Трстеник“, „Електропорцелан Аранђеловац“ , „Трајал Крушевац“…
Да ли те фабрике могу све то да производе? Наравно да могу. Уз мала улагања, уз минималне трошкове све ове фабрике се могу поставити на ноге и радити за државу.
Међутим, зашто наша држава нема закон о заштити домаће индустрије? Зашто је спорно изгласати га? Па већина држава Европе има законе о заштити домаћих произвођача где су све државне фирме и јавна предузећа дужна да до 50 одсто својих производа и сировина набављају од домаћих произвођача. Рецимо, у Француској је то и 70 одсто! Сва предузећа су дужна да 70 одсто возног парка набављају од „Цитроена“, „Реноа“ или „Пежоа“.
Зашто то не применимо овде?
Вероватно је увознички лоби много јак. Зашто, рецимо, не преузмемо примере радничког акционарства где би радници постали власници фабрика и сами радили за себе, а истовремено и бирали менаџмент, па ако пропадну, пропали су својом кривицом, а ако опстану – држава нема више никакву обавезу према њима! Тај пример се показао добрим у пракси, рецимо, у зрењанинској „Југоремедији“. Али конкуренцији то није одговарало и уз помоћ државе су уништили су фирму.
Или, зашто не узмемо примере тзв. социјалног акционарстава из Аустрије где држава отпуштеним радницима даје отпремнину коју они делом улажу заједно са државом и локалном самоуправом, у зависности од потреба те регије, у отварање заједничких предузећа која функционишу по систему партнерства. Онда то постају мала предузећа, или породичне фирме које запошљавају целу једну породицу, па и више.
Примера је много у пракси. Али, мислим да ниједној власти није у интересу да тако нешто ради. Лакше је бавити се демагогијом, популизмом и лажним обећањима од избора до избора, него засући рукаве и радити.
Где је у свему овоме улога синдиката? Заказали смо. Једни у клин, други у плочу. Не желим да аболирам ни себе, ни Удружене синдиката Србије „Слога“. Иако смо стално позивали на заједништвио и заједничке акције, нисмо у томе успели. Успели смо прошле године да заједно са још неколико синдиката формирамо Српски синдикални фронт који је успео да на једном великом радничком протесту у децембру прошле године окупи 10.000 људи. Иницирали смо и заједничке састанке са тзв. репрезензтативним синдикатима који на жалост нису желели сарадњу са нама, и то је још један показатељ да нисмо успели. Неорганизовани смо, сви убеђени у своју величину и снагу, а људи нам све мање верују…
Закон о раду нам је добар пример како не треба радити.
Очекују нас тешки испити. Мислим да покретање референдумског изјашњавања по питању закона о раду мозе бити добра идеја. Ту идеју морамо спровести заједно јер није проблем сакупити 100.000 потписа. То је лако, али недовољно. Морамо скупити пола или чак милион потписа да би нас неко озбиљно схватио, а то можемо само заједничким снагама. Исто тако нас очекује закон о синдикатима чије доношење ми тражимо од самог свог оснивања. Морају се увести правила на синдикалној сцени.
Има истине, и то велике, да поједини синдикалци у предузећима имају плате веће од директора, неколико службених аутомобила, секретарица, путовања и дневница и по земљи и иностранству, и то све о трошку државе. Е, такви морају да подржавају Закон о раду, а исто тако брукају нашу професију.Ми то хоћемо и желимо да осудимо. Наравно да нећемо подржати штетне ствари по синдикате или ствари које синдикате стављају под контролу државе. То никада. И опет нам треба међусобна сарадња.
Најављен је и закон о штрајку који никако не сме бити у истом пакету, јер се потпуно разликује од закона о синдикатима. Нећемо дозволити да држава ограничи запосленима да оправдано исказују своје незадовољство, било на улици, било у предузећу. Хоћемо да се боримо за своја права, али…ако неко мисли да синдикати сами од себе могу да реше проблеме, варају се.
Синдикат су сви. Сви ми. Само заједно можемо да победимо. Ако се на улицама Атине, Рима, Париза, Мадрида и других великух градова Европе на сваком синдикалном протесту скупи више стотина хиљада људи, па чак и милион, а код нас 10. 000 – онда морамо да кажемо да ни наши чланови нису баш сјајни. Али, барем што се нас тиче, „Слога” је ту да то поправи, да поврати људима поверење у синдикални покрет, у изворну идеју синдикализма, а на радницима је да нам дају шансу.
Заслужили смо је.
[divider]
Александар Вулин покушао да ме смени како би „Слога“ подржала Закон о раду
Удружени синдикати Србије „Слога“ учествовали су у протесту против измена Закона о раду, а да је било по нечијиј другој вољи сигурно не бисмо учествовали. Синдикат који предводим месецима уназад био је најжешћи критичар Предлога закона о раду, начина на који су преговори вођени и целокупног процеса организованог у мраку, кулоарима и уском кружоку људи. Указивали смо на све то и често били на удару владајућих партија које су нас називале нерадницима, „жутим картелом“, уништивачима српске привреде (иако тада нисмо ни постојали) и ко зна каквим другим називима… Све, само не одговора на питања! Разлог знамо. Учешће на изборима са Демократском странком. У реду. То им можда смета, али како онда објаснити то што је сада већ отворено и са готово стопостотном сигурношћу покушан пуч у Удруженим синдикатима Србије „Слога” организован са циљем да се ја сменим, а синдикат јавно подрзи Закон о раду и Министра Вулина?!
Паклен план скројен верујемо у Вулиновом кабинету, или бар неком из његовог ближег окружења. Пронашли су неколико кућних синдиката, поготово рудара који су тај закон подржали, али им је требао неко јачи, неки републички синдикат, а још по могућству онај најгласнији, да као шлаг на торти подржи све оно што нормалан радник и синдикат не сме да подржи. Нису успели! Барем не по закону!
Легално не могу да ме смене. Имам огромну већину и подршку, а и статут је такав. Досетило се пар њих да сачекају да одем на одмор неколико дана и покушају пуч. Наравно да им то није успело, наравно да су осујећени, искључени из синдиката и поднете су кривичне пријаве за много штошта, али авај. Вулин их и даље подржава, па се дешава незабележен случај у новијој синдикалној историји да Министарство рада тумачи ко је ко синдикату, ко има какву функцију и ко може да представља синдикат!? Нигде у свету држава не сме да се меша у синдикални рад јер су синдикати независна удружења, али једино у тужној Србији је све могуће – кршити законе, Устав и злоупотребљавати службени положај.
Добили смо и подршку међународних синдиката и усвојену резолуцију о политичком прогону којем је „Слога” изложена. Још један разлог да нас сруше. Нису успели јер чланство и председници синдиката у „Слози“ увек су на оној исправној страни.
Ми смо наше проблеме решили. Очистили кукољ из синдиката. Ослабљени јесмо, али овако прочишћени сигурно ћемо бити још јачи и гласнији. Сваки синдикат увек мора бити опозиција свакој власти, па и оној најбољој! Не непријатељ, али противник, критичар и социјални партнер.[divider]