Брига државе о младима не лежи само у моралној или међународној обавези према резолуцијама УН, већ је сама срж у економској, стога она мора много више да поведе рачуна о овој теми и да то препозна као свој потенцијални ресурс за стварање нациналне перспективе развоја целокупног друштва.
Иако су млади најдрагоценији ресурс сваке земље, па и наше, држава и даље недовољно води бригу о њима.
Држава ће и ове године поводом Међународног дана младих скренути пажњу на питања која утичу на положај омладине у нашем друштву, а већ сутрадан заборавити овај датум и окренути се својим дневно политичким темама, што није добро јер се положај младих у Србији не сме доживљавати у контексту обележавања попут некаквог “саборовања”, већ озбиљних корака ка стварању услова за њихово потенцијално прoактивно учешће у доношењу самих битних одлука за државу и друштво.
С друге стране, положај младих је све више у сенци њихове незапослености и бесперспективности па је самим тим и већи разлог да решавање незапослености буде приоритет над приоритетима, а један од кључних проблема младих лежи у замци образовног система који није у функцији да задовољи новонастало тржиште рада у условима глобализације и крупног капитала.
Приметно је да све више младих по завршетку високог образовања одлучује на миграције и одлазак у друге земље где се њихово знање доживљава као средство за стварање економског профита, за разлику од Србије где се они доживљавају као препрека политичким странкама и новим идејама.
Они који немају могућност да оду, остају у Србији заробљени у професијама које немају будућност и чији ангажман никоме није потребан, осим у случајевима самог њиховог укључивања у политичке странке, али без права на доношење било каквих битних одлука.
Сматрамо да је потребно реформисати комплетан образовни систем и дати приоритет занимањима која се траже и која ће у наредних неколико деценија имати перпективу, попут пољопривреде на коју се веома мали број младих одлучује.
Што се тиче синдиката, Удружени синдикати Србије “Слога” ће у наредном периоду о положају младих у самом синдикату водити више рачуна, давати им већу улогу у самом раду и одлучивању, будући да су млади одувек били авангарда свих промена, стога и промена у самом начину нове организаованости синдиката која нам је итекако неопходна како би се ослободили утицаја синдикалне бирократије и одговорили времену у којем живимо.
Искуство старијих нам је итекако неопходно, међутим, такође, синдикат не сме постати замка и уточиште за наставак егзистенције људи који су одавно пензионери и који своју улогу у синдикату виде искључиво као продужетак материјалне егзистенције.
Међународни дан младих се у Србији обележава на основу Резолуције 54/120, Генерална скупштине УН, којом се прихвата препорука Светске Конференције министара задужених за омладину да се 12. август проглашава Међународним даном младих.