Београд, 1. август 2016. – Социјално економски савет (СЕС) којег чине представници Владе, послодаваца и репрезентативних синдиката, половином септембра требало би да донесе заједничку одлуку којом би се подигла цена садашњег минималног рада који износи 121 динар по радном часу. За Информативну службу Слоге, мишљења су дали: Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа, Желјко Веселиновић из УСС „Слога“ и економиста Милан Ћулибрк.
Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа оцењује за Слогу да се он неће повећати зато што то није интерес владе.
– Кад год влада одлучи да се повећа минимална цена рада она ће бити повећана. Њима се сада не иде у повећање, јер је велики део привреде у проблемима, сматра Кнежевић
Он оцењује да ће и уколико се он повећа то бити политикански за изузетно мизеран проценат.
На питање, да ли је Социјално економски савет права адреса за одлучивање о минималцу и да ли су социјални партнери из Уније послодаваца компетентни за донешење таквих одлука, Милан Кнежевић каже да је СЕС постао фарса и владина организација која сама одређује кад ће и колико подићи најнижу цену рада.
Привреднике у овом тренутку не представља нико, каже Кнежевић.
– Господин Атанацковић из Уније послодаваца не представља ни себе. Они су још 2008 године изгубили репрезентативност. Ми смо као асоцијација покренули захтев за преиспитивање њихове репрезентативности, али ми је један од високих министара тада рекао да су му бољи преговарачи људи које могу купити за два управна одбора, а да људи као што смо ми не требају ником за преговарачким столом.
Мени као привреднику је у интересу да су радници адекватно плаћени, истиче Кнежевић.
– Ми смо ишли на мекшу варијанту да се у тренуцима када падне тражња због смањења плата и привреда помало растерећује, а тај износ да инкорпорирамо у веће плате. Међутим, држава је све терете изузетно мале тражње и фискалне консолидације претоварила на привреду. Од 120.000 фирми, 70.000 њих се налази се у потпуној агонији, неспремно да исплаћује и садашње плате.
Са мишљењем Милана Кнежевића из Асоцијације малих и средњих предузећа слаже се и Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије “Слога”.
– И ми као и Асоцијација малих и средњих предузећа дуго времена упозоравамо на то да је Социјално економски савет само једна велика фарса која не служи радницима, већ искључиво влади за легитимитет економских и политичких одлука како би се свету приказало да у Србији постоји социјални дијалог на бази социјалног партнерства у троуглу, влада, послодавци и синдикати.
Ако повећања и буде, оно ће бити мизерно, тек толико и за који динар више да се покаже наводна брига о запосленима у Србији, а у суштини и даље остајемо земља са најнижим стандардима и минималцем у окружењу, потпуно недовољним за пуко преживљавање, оцењује Веселиновић.
Челник Слоге истиче и да је иницијатива недавно одржаног састанка између Уније послодаваца Србије и представника репрезентативних синдиката, на којој је како каже наводно потекла “инструисана иницијатива”за повећењем минималца, такође још једна велика фарса, будући да се на тај начин амортизује радничког незадовољство и социјални бунт.
– Празан стомак још нико није напунио обећањима, па неће ни овим. – истиче Веселиновић.
Економиста Милан Ћулибрк упозорава да је кључни проблем у непоштовању договора.
– Шта год да се договори, шта год да се донесе, то се не поштује. Ми имамо данас у Србији на десетине хиљада радника који уопште не примају плате, дакле, не само минималне, него никакве. Имамо масу фирми у којима запослени месецима не примају зараде, и онда је потпуно сумануто и бесмислено говорити о томе хоће ли и да ли ће Социјално економски савет донети одлуку о повећању минималне цене рада или неће.
Ћулибрк указује и да се цена минималног радног часа није мењала више од две године, иако је било више безуспешних покушаја, као и да се увек то некако дешавало да се Социјално економски савет сазива пред изборе.
– Чак ни тада нису успевали да се договоре, али оно што јесте ту кључна ствар је то што ми немамо репрезентативне представнике послодаваца. Ми на страни послодаваца имамо Унију послодаваца која вероватно када би се гладао укупни биланс привреде представља један до два одсто привреде, а она преговара у име свих послодаваца.
Док се тај кључни проблем не реши, мислим да је све остало илузорно, закључује Ћулибрк за Слогу.
Информативна служба
[divider]