Извор: Новости, 30.јул 2016.
Аутор: Ј.Ж Скендерија. – [divider]Коначно постигнута сагласност да најнижа гарантована зарада мора да се повећа. Крећу преговори о износу, синдикати траже 140 по сату, односно око 24.000 месечно.
СРПСКИ послодавци су, после вишемесечног одбијања да разговарају о повећању минималца, коначно попустили и од следеће недеље крећу преговори са репрезентативним синдикатима о кориговању најнижег гарантованог износа. Савез самосталних синдиката Србије и УГС “Независност” траже да са садашњих 21.054 минималац “скочи” на 24.360 динара, док се у Унији послодаваца Србије (УПС) још не изјашњавају о износу, али су сагласни да он мора да “иде нагоре”.
За Небојшу Атанацковића, председника УПС, преговори су тек почели, али сматра да су се стекли за повећање минималне вредности сата који тренутно “вреди” 121 динар.
– Много је 140 динара по сату, колико траже синдикати, јер је то за око 15 одсто више, а ништа није толико поскупело – тврди Атанацковић. – Не може се зарада повећати за колико је напредовало пословање, јер су и намети привреди све већи. На пример, у многим градовима је вода за привреду скупља и по три пута у односу за грађане, док је у Београду то дупло.
Атанацковић објашњава да повећање минималца проузрокује и раст осталих зарада, а самим тим се и укупан фонд за фирму знатно повећа.
– Минимална потрошачка корпа данас кошта око 35.000 динара, а са повећањем које ми тражимо радник у Србији ће моћи да купи свега 70 одсто намирница из ње – каже Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије. – То значи да ће трочлана породица себи моћи да приушти шест грама банана дневно или килограм месечно. Сада тражимо толико и сматрамо да је то минимум, јер сви економски показатељи указују на то да има простора. Али свакако да нећемо одустати од намере да запослени зарађују бар за минималну потрошачку корпу.
Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката “Слога”, сматра да повећање минималца од неколико динара, колико је реално очекивати, није довољно.
– Методологија његовог утврђивања одавно не постоји, нема критеријума, већ је једини параметар добра воља Владе и послодаваца, синдикати ту немају никаву улогу – каже Веселиновић. – Минималац би требало да се повећа на 28.000 динара, што је просечна цена рада у привреди, па да радници осете неки бољитак.
Веселиновић објашњава да овај износ може да се брани аргументима. Проблем је, сматра он, што је минималац у Србији постао политичка, а не економска категорија и служи за добијање јефтиних поена.
– Репрезентативни синдикати ће и после преговора спустити критеријум и уместо 140, колико сада траже, пристаће на 125, што је мизерно – каже наш саговорник. – Људима је сваки динар важан, али повећање од 500 или 600 динара месечно је понижавајуће.
РОК 15. СЕПТЕМБАР
ПРЕГОВОРИ о висини минималне зараде, која би, по закону, требало да буде донета до 15. септембра, почеће већ идуће недеље између представника Уније послодаваца и два репрезентативна синдиката. Тек после тога они ће изаћи са својим предлогом пред Владу. Минималац није промењен пуне три године.