Као корисници здравствених услуга и они који га издвајањем из својих зарада финансирају, јако смо заинтересовани за функционисање здравства и сва дешавања у њему. Какво је стање у здравству генерално углавном знамо и као пацијенти осећамо. Ми, као синдикат, знамо и какво је то стање из угла у њему запослених. Оно што је тема овог саопштења међутим, упућује нас на закључак да се то не односи на све, и да појединци у здравству уживају неограничене и просто нестварне привилегије које се у крајњем одражавају како на ситуацију у целокупном здравству, тако и на нас који смо корисници здравствених услуга. И док Влада Србије пропагира рационализацију на сваком кораку, као предуслов за опоравак здравства, у њему се дешавају потпуно нерационалне, а видећете, и нелогичне ствари.
Јавност свакако треба да буде упозната са овим дешавањима, али се надамо да ће на оно што је и конкретни повод нашег саопштења реаговати и надлежно министарство и Влада,као и општински органи, иначе ће сви напори да се стање у здравству побољша остати јалови, докле год у њему буду вршљали кадрови као што је бивши вишегодишњи вршилац дужности директора, а сада заменик директора Миро Лазаревић.
Ко је господин Лазаревић, у милановачкој јавности познат и под надимком: „ 3, 5, 7“?
Хирург, до скоро начелник хирургије Опште болнице Г.Милановац , члан општинског Већа задужен за питања из области здравства,у неколико мандата вршилац дужности директора болнице, за које време је и стекао надимак који означава износ ( у хиљадама евра) за запослење. Осим овог надимка, за време док је вршио дужност директора, у милановачкој јавности је постао тема и због неколико афера који су то директоровање обележили:
– афера око незаконите наплате лабораторијских анализа и услуга болнице од пацијената, иако их је покривао републички фонд здравственог осигурања,које су ишле чак дотле да је незаконито наплаћивано онколошким пацијентима, трудницама , па чак и бебама. Уз то, и врло сумњиво и нетранспаретно трошење овако прикупљених средстава. Ова афера је и дање актуелна, истражне радње још увек трају, а раднике болнице позивају да иследништву дају исказе у вези са њом. Ради се о незаконитом стицању средстава у износу од неколико стотина хиљада евра.
– афера око дугогодишњег поткрадања радника од стране раднице обрачунске службе, на име наплате роба преко административних забрана за робу коју они никада нису ни купили. Ова радница , иначе кадар г-дина Лазаревића, је ово радила годинама, и он за то свакако сноси посредну одговорност. Колику, утврдиће надлежни истражни органи, јер и ова афера је још под истрагом.
– афера око бахатог, самовољног отпуштања запослених у супротности са законом који је г-дин Лазаревић лично спровео у процесу рационализације броја запослених у болници. Тако су се на списку отпуштених нашли многи који се на њему , ако би се спровео у складу са уредбом Владе, никако нису могли наћи. Доказ за то су и судски спорови које су ти радници покренули, а који су у првом степену сви позитивно решени по отпуштене раднике. Они се углавном настављају на вишим судским инстанцама, иако је резултат известан. Болница ће изгубити те спорове, али огромне трошкове које ће због њих настати неће на жалост платити Лазаревић, већ болница, то јест посредно сви ми.
– у исто време, настављено је, опет у супротности са законом и мерама Владе Србије, ново запошљавање, и у вези са њим је и настао надимак „3,5, 7“ који смо већ помињали.
Због наведених, али и других пропуста и незаконитости у раду г-дин Лазаревић је смењен са места ВД Директора болнице. Али, на његово место је поставњен његов дотадашњи помоћник, а Лазаревић постаје помоћник директора за медицинска питања. Дакле, извршена је само рокада међусобних зависника и дужника. Што би народ рекао, сјаши Курта да узјаше Мурта! Ко истински и даље управља болницом тешко је доказиво, али недавно смо сведоци онога што наводи на помисао да је г-дин Лазаревић и даље врло утицајан. Наиме, крајем септембра је Лазаревић испунио услов за пензионисање (65 година живота). И тада се дешава оно што је и директни узрочник нашег оглашавања: господину „ 3, 5, 7“ је , ваљда као неопходном кадру, продужен Уговор о раду и он не одлази у пензију.
Питамо се докле иде бахатост, амбициозност и безобразлук овог човека? Јер, нема никакве основе о неопходности његовог ангажовања на месту хирурга. У горњомилановачкој болници ради већ 8 хирурга ( са ортопедима, урологом, максиофацијалним хирургом…), и ангажовање још једног је непотребно. Нарочито оног који последњих неколико година има убедњиво најмање извршених операција, далеко мање од уобичајених норми. О тежини и сложености операција које је он извео, у односу на остале хирурге, да и не говоримо.
А да ли тек да помињемо ситуацију са кадровима осталих одељења болнице? На гинеколиогији имамо три доктора који су због тога практично и дању и ноћу или на послу или у приправности. Такорећи, не одлазе из болнице. О годишњем одмору да и не говоримо. Одласком у пензију др Миљевића, наша болница остаје без ендокринолога, што је алармантно ако узмемо у обзир број оболелих од шећерне болести, али и свих других из области ендокринологије. На одељењу физијатрије је остала само једна докторка, која је близу пензије, а на специјализацији нема никог за кога би се очекивало да је замени. И у таквој ситуацији на многим одељењима и са многим специјалистима, једини неопходан кадар је хирург који се последњих петнаестак година бавио свим и свачим, а најмање хирургијом. Човек који је за последњих двадесетак година био члан свих могућих странака, што му је и омогућавало да се овако понаша, и даље је неопходан кадар, сада као члан владајуће СНС?
Не, господине Лазаревићу. Ви нисте неопходни, и најмање као хирург. Ви сте само незајажљиви човек без образа чије амбиције и апетити ко зна докле досежу. О овом последњем би требало да размисле и његови актуелни страначки сарадници, јер је преко својих послушника у болници Лазаревић већ започео лобирање и кампању за себе као кандидата за председника горњомилановачке општине.
Удружени синдикати Србије Слога – Градски одбор Горњи Милановац
…