Izvor: vesti-online.com, 22. decembar 2015.-[divider]
Građanima se prema rečima lidera Sindikata Sloga Željka Veselinovića serviraju bajke o stanju u zemlji, putem medija koji su u 90 odsto slučajeva pod kontrolom vlasti. On ističe da je Srbija prema opipljivim parametrima kao što su prosečna zarada, stopa nezaposlenosti i minimalna cena rada ubedljivo na samom dnu evropske lestvice.
Vlastima Srbije koje se na sva zvona hvale oporavkom države i njenim napretkom ka Evropskoj uniji, preduzetnici uzvraćaju rezultatima koji govore da je privreda u komi, a sindikalci podsećaju da su srpski građani u 2015. ušli kao najsiromašniji narod u Evropi. Ukazuju i da je dinar na istorijskom minimumu, a da će Božić Bata će stanovništvu doneti nove namete, među kojima kao prvi poklon stiže taksa za TV pretplatu. Ne ohrabruju ni glasovi iz Fiskalnog saveta čije su procene da se smanjene penzije i plate skoro vratiti na stari nivo.
Pozivajući se na podatke Agencije za privredne registre, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević ističe da su gubici privrede povećani četiri puta i 13 odsto veći nego u 2014, a finansijski rashodi viši za 51 odsto.
– Slavodobitne priče o smanjenju budžetskog deficita ne prestaju. Administrativne mere smanjenja penzija i plata daju rezultate, ali ko je platio cenu genijalnosti kojima je smanjen taj deficit. Najvećim delom privreda i građani kojima je tokom 2015. znatno pao standard, a ni država nije prošla bolje, jer je morala da poveća javni dug. Od 120.000 registrovanih firmi, 80.000 više ne postoji, a novi nameti privredi, kao i građanima stižu kroz poreze na imovinu, akcize na struju, gorivo – objasnio je Knežević za „Vesti“, ocenivši da bi povodom izveštaja o poslovanju privrede morali da zasedaju i Vlada i parlament.
Siromašno skoro dva miliona ljudi
Prema istraživanju Evropske mreže protiv siromaštva objavljenom sredinom oktobra, u Srbiji 628.000, ili skoro devet odsto ljudi živi u apsolutnom siromaštvu. Vladu Srbije pozvali su da smanjenje siromaštva postavi kao prioritet, ukazujući da je njihova anketa o prihodima i životnom standardu pokazala da je 2013. u riziku od siromaštva bila skoro četvrtina građana, odnosno blizu 1,8 miliona ljudi. To je i najveći procenat od svih evropskih zemalja u kojima se primenjuje ova anketa. Mreža je istakla da dodatno zabrinjava činjenica da domaćinstva koja imaju bar jednog zaposlenog člana čine čak 36,5 odsto siromašnih domaćinstava u Srbiji.
Građanima se prema rečima lidera Sindikata Sloga Željka Veselinovića serviraju bajke o stanju u zemlji, putem medija koji su u 90 odsto slučajeva pod kontrolom vlasti. On ističe da je Srbija prema opipljivim parametrima kao što su prosečna zarada, stopa nezaposlenosti i minimalna cena rada ubedljivo na samom dnu evropske lestvice.
Nigde posla
– Ljudi koji ostaju bez posla rasprodaju sve što imaju da bi preživeli, jer otpremnine koje dobiju nisu im dovoljne ni da pokrpe dugove u koje su upali. Stanje je pesimistično po pitanju njihovog zapošljavanja – kaže Željko Veselinović.
– Republički zavod za statistiku iznosi podatke koji odgovaraju vlastima, uveravajući nas da živimo bolje, kao da naši ljudi ne vide šta i koliko mogu da potroše i koliko se cene pomeraju naviše. Priča se o našem napretku ka EU, što jeste dobro, ali se time zamagljuje konstantni pad standarda naroda i činjenica da ljudi svakodnevno ostaju bez posla. Pri tom država konstantno povećava poreze, akcize i druge dažbine, a dinar je maksimalno obezvređen ovih dana – iznosi Veselinović za naš list, sliku stanja u Srbiji, ističući da je punjenje budžeta palo na pleća građana.
Dogodine još gore
– Dugovi privrede prema bankama u zemlji i inostranstvu su dostigli 17 milijardi evra, raste broj nenaplativih kredita , a pod hipotekama je veliki deo privatne imovine. Privatnici od naredne godine ne očekuju ništa dobro. Svi negativni trendovi će se radikalizovati i biće još mnogo gore nego ove godine – smatra Milan Knežević.
Na smanjenje penzija od deset odsto stiglo je povećanje od 1,2 odsto, a zaposlenima u javnom sektoru povišica od dva do četiri odsto. Da bi kupovna moć građana uz nove namete mogla još slabiti, vidi se iz mišljenja Fiskalnog saveta da do povišica ne bi trebalo da dođe do 2017. Oni ukazuju da će bez poluga za smanjenje deficita u sledeće dve godine biti teško da se obezbede dodatne uštede od oko 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda koliko procenjuju da je potrebno da bi se javni dug smanjio u 2017. godini. Da će se sredstva obezbeđivati prema principu uzimala-davala, govori i izjava šefa misije MMF-a Džejmsa Rufa koji je izjavio je da će povećanje zarada u javnom sektoru i penzija u Srbiji delimično biti finansirano povećanjem akciza na gorivo. Uz ovogodišnje poskupljenje struje i vode, skočile su početkom meseca akcize na duvan i alkohol, a građani se žale da su i cene nekih lekova više.
Na dugom štapu i novac porodiljama
Odluka Vlade Srbije da se porodiljama vrati novac koji im je uzet na ime solidarnog poreza, ocenjena je kao dobra, ali po svoj prilici mnoge majke do ovog novca neće doći zbog komplikovane procedure i brojnih papira koje im traže, upozorava roditeljki portal Bebac.
„Naš stav je da država mora da ispravi grešku i da obešteti porodilje, a da ih pri tom ne opterećuje da sa malim bebama prikupljaju papire i dokazuju da ih je vlast pokrala. Njima je već dosta poniženja“, ističe se u saopštenju portala Bebac.