Извор: vesti-online.com, 22. децембар 2015.-[divider]
Грађанима се према речима лидера Синдиката Слога Жељка Веселиновића сервирају бајке о стању у земљи, путем медија који су у 90 одсто случајева под контролом власти. Он истиче да је Србија према опипљивим параметрима као што су просечна зарада, стопа незапослености и минимална цена рада убедљиво на самом дну европске лествице.
Властима Србије које се на сва звона хвале опоравком државе и њеним напретком ка Европској унији, предузетници узвраћају резултатима који говоре да је привреда у коми, а синдикалци подсећају да су српски грађани у 2015. ушли као најсиромашнији народ у Европи. Указују и да је динар на историјском минимуму, а да ће Божић Бата ће становништву донети нове намете, међу којима као први поклон стиже такса за ТВ претплату. Не охрабрују ни гласови из Фискалног савета чије су процене да се смањене пензије и плате скоро вратити на стари ниво.
Позивајући се на податке Агенције за привредне регистре, председник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић истиче да су губици привреде повећани четири пута и 13 одсто већи него у 2014, а финансијски расходи виши за 51 одсто.
– Славодобитне приче о смањењу буџетског дефицита не престају. Административне мере смањења пензија и плата дају резултате, али ко је платио цену генијалности којима је смањен тај дефицит. Највећим делом привреда и грађани којима је током 2015. знатно пао стандард, а ни држава није прошла боље, јер је морала да повећа јавни дуг. Од 120.000 регистрованих фирми, 80.000 више не постоји, а нови намети привреди, као и грађанима стижу кроз порезе на имовину, акцизе на струју, гориво – објаснио је Кнежевић за „Вести“, оценивши да би поводом извештаја о пословању привреде морали да заседају и Влада и парламент.
Сиромашно скоро два милиона људи
Према истраживању Европске мреже против сиромаштва објављеном средином октобра, у Србији 628.000, или скоро девет одсто људи живи у апсолутном сиромаштву. Владу Србије позвали су да смањење сиромаштва постави као приоритет, указујући да је њихова анкета о приходима и животном стандарду показала да је 2013. у ризику од сиромаштва била скоро четвртина грађана, односно близу 1,8 милиона људи. То је и највећи проценат од свих европских земаља у којима се примењује ова анкета. Мрежа је истакла да додатно забрињава чињеница да домаћинства која имају бар једног запосленог члана чине чак 36,5 одсто сиромашних домаћинстава у Србији.
Грађанима се према речима лидера Синдиката Слога Жељка Веселиновића сервирају бајке о стању у земљи, путем медија који су у 90 одсто случајева под контролом власти. Он истиче да је Србија према опипљивим параметрима као што су просечна зарада, стопа незапослености и минимална цена рада убедљиво на самом дну европске лествице.
Нигде посла
– Људи који остају без посла распродају све што имају да би преживели, јер отпремнине које добију нису им довољне ни да покрпе дугове у које су упали. Стање је песимистично по питању њиховог запошљавања – каже Жељко Веселиновић.
– Републички завод за статистику износи податке који одговарају властима, уверавајући нас да живимо боље, као да наши људи не виде шта и колико могу да потроше и колико се цене померају навише. Прича се о нашем напретку ка ЕУ, што јесте добро, али се тиме замагљује константни пад стандарда народа и чињеница да људи свакодневно остају без посла. При том држава константно повећава порезе, акцизе и друге дажбине, а динар је максимално обезвређен ових дана – износи Веселиновић за наш лист, слику стања у Србији, истичући да је пуњење буџета пало на плећа грађана.
Догодине још горе
– Дугови привреде према банкама у земљи и иностранству су достигли 17 милијарди евра, расте број ненаплативих кредита , а под хипотекама је велики део приватне имовине. Приватници од наредне године не очекују ништа добро. Сви негативни трендови ће се радикализовати и биће још много горе него ове године – сматра Милан Кнежевић.
На смањење пензија од десет одсто стигло је повећање од 1,2 одсто, а запосленима у јавном сектору повишица од два до четири одсто. Да би куповна моћ грађана уз нове намете могла још слабити, види се из мишљења Фискалног савета да до повишица не би требало да дође до 2017. Они указују да ће без полуга за смањење дефицита у следеће две године бити тешко да се обезбеде додатне уштеде од око 1,5 одсто бруто домаћег производа колико процењују да је потребно да би се јавни дуг смањио у 2017. години. Да ће се средства обезбеђивати према принципу узимала-давала, говори и изјава шефа мисије ММФ-а Џејмса Руфа који је изјавио је да ће повећање зарада у јавном сектору и пензија у Србији делимично бити финансирано повећањем акциза на гориво. Уз овогодишње поскупљење струје и воде, скочиле су почетком месеца акцизе на дуван и алкохол, а грађани се жале да су и цене неких лекова више.
На дугом штапу и новац породиљама
Одлука Владе Србије да се породиљама врати новац који им је узет на име солидарног пореза, оцењена је као добра, али по свој прилици многе мајке до овог новца неће доћи због компликоване процедуре и бројних папира које им траже, упозорава родитељки портал Бебац.
„Наш став је да држава мора да исправи грешку и да обештети породиље, а да их при том не оптерећује да са малим бебама прикупљају папире и доказују да их је власт покрала. Њима је већ доста понижења“, истиче се у саопштењу портала Бебац.