Шубара: Нестручност и атрактивне локације пресудне за ликвидацију, Павловић: Пропадање домаћих производних фирми подстиче и ММФ , Веселиновић: Институције годинама лоше раде и епилог је систематско уништавање предузећа у реструктурирању
Аутор: Гојко Влаовић, Данас
Одлазак у стечај или ликвидацију великог броја предузећа у Србији подједнако је последица неспособности кадрова у Министарству привреде и Агенцији за приватизацију као и прећутне сагласности државе да одређене фирме пропадну како би се на атрактивним локацијама на којима се налазе изградили пословно-стамбени комплекси, оцењује стручна јавност у Србији.
Случајеви Београдске индустрије пива, Индустрије мотора и трактора, Тањуга, Генекса, Будимке и многих других предузећа у реструктурирању, које Агенција за приватизацију није успела на адекватан начин да припреми за својинску трансформацију, иде у прилог том начину размишљања. Не само запослени у набројаним предузећима већ и економисти и синдикалци сматрају да је свако од њих могло да настави са бивствовањем на тржишту и остварује профит. Поставља се логично питање: ако су могла да наставе са радом, због чега до тога није и дошло.
Уз ограду да су по његовим мишљењу неке фирме, попут ИМТ-а или ИМР-а, морала да оду у стечај Љубомир Шубара, бивши директор Агенције за приватизацију, каже за Данас да нека друга нису заслужила да им се то деси.
– Мени је веома жао, али објективна ситуација у ИМТ-у или ИМР-у је била толико лоша да нису могла да избегну стечај. Међутим, када је реч о неким предузећима као што је рецимо БИП, до тога апсолутно није морало да дође. Сликовито говорећи, за пропаст таквих предузећа објективни кривац је комбинација низа негативних фактора. Истовремено је реч о нестручности, елементарном незнању, збуњености и страху појединаца на одговорним функцијама, али истовремено и о интересима лобистичких група и разних других притисака. Све је то утицало на непотребно уништавање појединих предузећа у Србији – тврди Шубара, који је после неколико недеља у статусу „удаљеног са посла“, јуче и званично разрешен дужности директора Агенције за приватизацију.
Бранко Павловић, приватизациони саветник за Данас, истиче да разлоге, осим у нестручности надлежних, треба тражити и у тежњи Међународног монетарног фонда да се активност домаће привреде, односно њеног производног сегмента, сведе на минимум.
– У Агенцији за приватизацију седе нестручни људи који свој посао не знају да раде на адекватан начин. Спроведени и најављени стечајеви су најбољи пример за то. Ако у западној Европи дође до стечаја у некој компанији, а треба нагласити да се рецимо у развијеној Немачкој одлуке о том поступку не доносе тако лако као што је случај у Србији, надлежне институције веома добро знају како да сачувају“здрави“ део предузећа и оспособе га за даљу егзистенцију на тржишту. У Србији то није случај. Кад се прогласи стечај, пракса показује да пропада читава фирма како њен „нездрави“ тако и њен „здрави“ део који би могао да опстане. Нестручан рад у Агенцији за приватизацију као и у Министарству привреде присутан је већ дуги низ година, и велики број стечајева и ликвидација предузећа у реструктурирању су управо последица тога – наводи наш саговорник.
Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“, слаже се са његовим мишљењем о нестручности надлежних у Министарству и Агенцији.
– Те институције годинама лоше раде и епилог је систематско уништавање предузећа у реструктурирању. О неспособности и нераду у Министарству привреде, најбоље сведочи трагикомични податак да је за раднике најмање лоше било за време мандата Саше Радуловића. Истини за вољу, он се непотребно мешао у нешто што није његов посао, а то јеантираднички Закон о раду па је на себе навукао праведни гнев нас синдикалаца, али је истовремено био једини министар на тој позицији који је желео да се позабави токовима новца у предузећима. Управо је његова жеља да се јасно утврди колико се заиста троши у предузећима и где новац заиста одлази, био разлог за његову смену. Са таквим јавашлуком који влада у Министарству привреде, не треба уопште да чуди што је толико предузећа отишло у стечај – наводи Веселиновић.
Он додаје да је нестручан рад у Агенцији за приватизацију неспоран и као примере непотребног гурања у стечај наводи ИМТ, БИП и још неколико предузећа.
– Сва та предузећа су могла да опстану на тржишту. ИМТ је имао купце за своје тракторе. Бесмислено је да пивара може да пропадне на тржишту, а посебно БИП, за који је велики број љубитеља „хмељног напитка“ везан емотивно. Не мора БИП да буде произвођач пива број један на тржишту, али да не може да опстане на истом је смешна тврдња. Очито је да је за одлуку о одласку тих предузећа у стечај пресудна била чињеница да се налазе на атрактивним локацијама на којима сутра могу да се саграде стамбено-пословни комплекси – закључује Веселиновић.
[divider]
Велики системи су системски урушени
– Фирме које имају атрактивне локације на којима могу да никну стамбено-пословни комплекси, намерно се гурају у стечај и то подржава ММФ, коме одговара да процес реиндустријализације којим би се опоравила домаћа привреда потпуно пропадне. Велики системи профитабилно послују управо када имају подршку државе или кад су део инфраструктуре које је државно власништво и таква предузећа се у Србији систематски уништавају, што је погрешно. По том принципу је ликвидиран и Тањуг, који је по свим параметрима најбоља новинска агенција на овим просторима – истиче Бранко Павловић.[divider]