У неколико претходних дана било је различитих реакција и коментара поводом одлуке УСС „Слоге“ да се, учешћем на предстојећим изборима, активно укључи у политички живот Србије. Прво су се огласили сви критичари ове одлуке, не тражећи никакве одговоре и дискусију, апсолутно сигурни у своју процену и већ донету „пресуду“ за овакав чин. Аргументовање и објашњавање одлуке сматрам неопходном претходном радњом, после које је природно да неко изрази своје неслагање. Сваку другу комуникацију посматрам као унапредзавршену. Било је и пријатеља који су одмах исказали поверење у нашу процену и пружили нам (и мени лично) подршку, јавно или путем порука. Њима сам највише захвалан ̶ поверење које су на тај начин исказали највећа je подршка, која се од искрених пријатеља у оваквим ситуацијама и очекује. Било је и оних који су ћутали, знајући и, верујем, ишчекујући, тренутак кад ћу да се сам о томе изјасним, што овом приликом и чиним.
Као и моје колеге, учествовао сам у доношењу ове одлуке, потпуно свестан ризика који преузимам. За овакву одлуку сам се определио из следећих разлога:
– Од кад сам активан у синдикату (увек алтернативном, дакле оном који није био миљеник ни једне власти) увек сам се залагао за остваривање активне политичке функције синдиката, као обавезе најбројније друштвене организације. Демагошком причом о аполитичношћу синдиката служили су се само они синдикати који су на тај начин обмањивали и своје чланство и јавност. Свесно гурајући синдикат на маргине политичке сцене, а користећи га, притом, као покриће за склапање полутајних и тајних договора са партијама и политичарима, искључиво ради личне материјалне користи, у томе годинама предњаче челници Самосталног синдиката Србије.
– Синдикат треба да се изјашњава о свим битним друштвеним дешавањима, па и из сфере политике. Од политичких одлука зависи колико ће синдикат имати могућности за своје деловање – оно је условљено укупном друштвеном ситуацијом и уређено радним законодавством, на шта непосредно утичу политичке одлуке. Дакле, хтели ми или не хтели да се бавимо политиком, она се увек бави нама, одређујући границе у којима можемо деловати. Синдикати не бирају политичке актере који постоје у Србији. Они су такви какви су, и такви доносе све најважније одлуке о нашој будућности. Не изјашњавати се о тим одлукама и онима који их доносе (дакле, не бавити се политиком) нонсенс је и луксуз који синдикат нигде, а нарочито у Србији данас, себи не сме да дозволи, јер се у супротном поставља питање сврхе удруживања радника у исте. Синдикат није културно-уметничко друштво, дисконтна нити туристичка организација. Синдикат је интересна заједница запослених у сврху заштите својих права, стандарда и услова рада. Сва ова питања уређују се законима, а како на њих утицати, а да се не изјашњавате о њима и онима који их доносе, и не покушавајући да у томе имате активан, а у крајњем циљу и пресудан утицај?
– Учествовање на изборима у оквиру коалиције окупљене око Демократске странке није нам од те странке условљено (нити бисмо ми на то пристали) приступањем странци. Ми на тој листи представљамо Удружене синдикате Србије „Слога“ и радништво Србије.
– Проценили смо да, у избору да ли је за наше чланство боље да и даље делујемо ванинституционално, или да покушамо своје циљеве да остварујемо кроз институције, ми немамо избора! У процедури је, и ускоро ће, како год да се избори заврше, бити усвајање неколико најважнијих закона за радништво Србије. Уколико они буду усвојени и донети у форми у којима су нам у предлозима представљени, биће то коначан обрачун са радништвом ове земље, са далекосежним и непоправљивим последицама. Ми улазимо у изборе са циљем да, приликом усвајања закона из ове области, у Скупштини Србије будемо аутентични представници радника. Оне који су у досадашњем фингираном социјалном дијалогу наводно представљали раднике, ми сматрамо продуженом руком власти, заинтересованим једино за очување својих личних привилегија. Те привилегије се најбоље огледају кроз зараде и накнаде које челници такозваних репрезентативних синдиката остварују годинама као руководиоци тих синдиката, чланови разних Управних одбора, владиних агенција и тимова, Социјално-економског савета итд. При томе на све начине онемогућавајући сваки отпор радника у процесима који су на њих оставили катастрофалне последице – од криминалне приватизације до рестрикција радних права кроз радно законодавство. Не само да су ширењем дефетизма и спутавањем природног отпора радника овим процесима издали функције које су представљали, већ су , уз политичаре, били директни саучесници у реализацији тих процеса.
– О нашим досадашњим захтевима да се уздрже од усвајања антирадничких закона у интересу крупног капитала, које смо упућивали свим партијама, једино је Демократска странка одговорила јавно, декларишући се као отворени противник таквих закона и начина на који се усвајају и доносе.
– Као вечити противник свих ауторитативних и тоталитарних режима и борац за демократизацију друштва, лично сам убеђен да је коалиција окупљена око ДС једина реална алтернатива успостављању таквог друштва у Србији. Прихватање учешћа на листи личности као што је Аида Ћоровић у таквом уверењу ме је додатно учврстило.
– Као критичару салонског политичарења или лицемерног заклањања иза аполитичности, као и неспремности људи да у важним ситуацијама за заједницу преузму личну одговорност , иако свесном свих негативних последица, није ми било тешко да донесем овакву одлуку..
– Одговорност за своје одлуке и поступке не дозвољава ми ни да размишљам о алтернативи ̶ да своје чланове поведем у акције авантуристичког типа, које се увек завршавају извлачењем дебљег краја управо за нас, обичне људе. Увек сам за преговоре и договоре, као најхуманији начин решавања људских спорова. То никако не значи да ће „Слога“ престати да подржава све акције и протесте својих чланова, као и до сада. Увек је било и биће проблема који се решавају за преговарачким столом, али увек и оних за које пут до тог стола започиње преко демонстрација, штрајкова, блокада… УСС „Слога“, и након уласка у парламент, неће презати од таквих облика деловања, кад год процени да је то сврсисходно и неопходно, као што је увек чинила и до сада.
– Позивам чланство УСС „Слога“ и све своје познанике и пријатеље да подрже ову изборну листу, при томе имајући у виду да гласањем за њу пре свега гласају за синдикат на чији сам досадашњи успех у раду поносан. Скоро двадесет година сам активан у синдикату и најзад смо направили „Слогу“, једини синдикат који јесте и биће аутентични представник радника, а не интересна организација појединаца који га представљају. Доприношењем што већем успеху наше листе, лично ћете помоћи „Слоги“ да се позиционира као равноправан учесник у институцији у којој се доносе све најважније одлуке по раднике. Приликом гласања имајте у виду да олаким давањем поверења некој партији која ће доношењем антирадничких закона онемогућити синдикат да вас штити гласате против себе и својих права.
– На крају, желео бих да кажем да сам спреман да, за евентуалне лоше последице по „Слогу“ након ове одлуке, ЛИЧНО сносим одговарајуће консеквенце. И поред подршке за овакву одлуку, коју смо наравно претходно проверили код својих одбора и чланова ( у мом случају једногласном одлуком синдиката које у УСС „Слога“ представљам), свестан сам личне одговорности и спреман да је, у име тих организација, сутра сносим САМ. Јер, и поред најнормалније провере мишљења наше базе, дакле чланства, пре доношења оваквих одлука (а и у то су неки „пријатељи“ јавно износили сумњу) лично сматрам да је одговорност сваког ко „…ак на брду, бар имало стоји…“ највећа!
Владимир Радосављевић
УСС „Слога“ ̶ Горњи Милановац