Извор: Данас, аутор Фонет, 30. јун 2015.-
[divider]Београд – Поверење грађана Србије у Владу је опало за годину дана и власти сад верује 31 одсто, више од половине анкетираних грађана сматра да Србија иде у лошем правцу, сваки 9. становник Србије каже да живи неподношљиво, показују резултати истраживања, које је данас представио Центар за слободне изборе и демократију (ЦеСИД).
Наспрам 51 одсто грађана, који сматрају да Србија иде у лошем правцу, 28 одсто сматра да је на добром путу, речено је на Округлом столу: У сусрет реформи политичког система у Србији ЦеСИД, Националне коалиције за децентрализацију(НКД) и Националног демократског института (НДИ) у Медија центру.
Извршни директор ЦеСИД Бојан Клачар указао је да је таква слика јавног мњења слична протеклих три, четири године, али да је прошле године у исто време 47 одсто сматрало да Србији иде лоше, а 30 одсто је видело земљу на добром путу.
То говори да је сад блажи пад, међутим, у једном периоду током је 2011. и 2012. чак 71 одсто говорио је да земља иде у лошем правцу, а само 16 их је веровало да се иде у добром правцу. Чак 31 одсто грађана Србије живи тешко подношљиво, налаз је истраживања.
Програмски директор Ђорђе Вуковић представио је резултате поверења у институције државе, уз оцену да је неповерење грађана константно, да је поверење порасло у периоду промене власти, али да се протоком времена поново вратило на „доњу амплитуду“ и да је за протекла два месеца забележен знатан пад поверења грађана у институције државе.
Протеклих годину дана бележи се пад поверења у владу. Влада Србије бележи пад поверења грађана на 31 одсто, са 35 у марту прошле године, а порасло је неповерење на 39 одсто, са 34, рекао је Вуковић.
Такође, поверење у институцију Председника Србије опало је за пет одсто, док је неповерење порасло за пет одсто.
Председник Србије, ужива поверење од 27 одсто, а било је 33 одсто пре три месеца, а 43 одсто неповерења, наспрам 38 неповерења грађана у марту 2015. , навео је он, указујући да је битно негативан скор према председнику- 16 одсто.
Значајан је и пад поверења у Војску Србије, која је уживала највеће поверње грађана са 58 на 50 одсто. Сваки 5. испитаник има поверење у Скупштину Србије.
Тачно половина популације Србије је за чланство у Европској унији (ЕУ), рекао је Вуковић, али ово истраживање ЦеСИД бележи највеће неповерење, односно противљење ЕУ, од 37 одсто.
Према његовим речима, 2011. за ЕУ је било чак 62 одсто, две трећине их је било 2013. и то су очекивани налази. Међутим изненађује да је значајно порастао број противника ЕУ, додао је. За чланство Србије у НАТО је 12 одсто, а против 73 одсто испитаних.
Поводом најављене реформе политичког система Србије, Вуковић је рекао да ће ЦеСИД Акционој групи упутити свој предлог закона за те измене, којим предлажу персонализовани пропорционални изборни систем.
Вуковић је указао да и налази јавног мњења говоре да половина грађана Србије није задовољна изборним системом, а да он не испуњава основни критеријум избора- да грађани одлучују о томе ко ће бити политичка елита.
Кључна невоља је да наш актуелни систем ради све друго осим тога, и да избори у Србији нису модел селекције, већ негативне селекције, рекао је он.
Критикујући што постојећи систем нема географску репрезентативност, јер 107 општина нема свог представника у Скупштини Србије, Вуковић је навео да је предлог ЦеСИД да Србија има 250 изборних јединица, у којим би се са листа са именом и презименом, бирали представници, који би према томе улазили у парламент.
Истраживање је показало да су избори једини вид активизма грађана, да је 40 одсто спремно да учествује у решавању проблема, док 26 мисли да мне могу да утичу, нити да имају контролу над својим живото, при чему је готово милион грађана чланови странке, више него синдиката.
У Србији је 17 одсто људи веома заинтересовано за политику,док се 52 одсто изјаснило да их не занима.
Истраживање је урађено на узорку од 1.000 грађана Србије, без Косова, методом лицем у лице, од 10. до 20. јуна 2015.