Грански синдикат комуналне полиције „Слога“ – Комунална полиција Србије, поводом све учесталијих напада на њене припаднике, неадекватних овлашћења, подршке прописа и непотпуне опреме, апелује и захтева од државе, посебно од правосудних органа да се одмах и безрезервно заузму за ову службу која тренутно функционише у атмосфери страха, немоћи и често неоснованог притиска јавности. Од грађана тражимо подршку, како би сви живели у држави у којој је опште добро изнад личног!
Последњи напад на нашег београдског колегу, комуналног полицајца Дејана Љељена у холу аеродромске зграде „Никола Тесла“, показао је сав апсурд у функционисању једне службе која је замишљена и формирана да одржава комунални ред, да чува сву јавну имовину, али и савесне грађане од бахатог понашања несавесних.
Уместо пуне подршке послодавца и грађана, све чешће смо на удару дневно политичких догађаја и извртања чињеница у јавности, немоћни да било шта спроведемо ваљано без искрене подршке људи који воде земљу. Грађани се све више према нама понашају арогантно, неосновано одбијају да сарађују, а комуналну полицију виде као средство за поткусуривање са системом, и мету са униформисаним лицем који представља државу. Ништа боље није ни код нашег руководства, које због страха од политике све чешће усменим наређењима траже да не користимо нека од овлашћења која су нам законом дата!
Више од 10 физичких и готово свакодневних вербалних напада на наше колеге од почетка године, довољан су показатељ да комунална полиција у оваквим условима рада губи ауторитет и да је потребна већа подршка државе и целокупног друштва како би се на ваљани начин представио рад и овлашћења ове најмлађе полицијске службе.
Зато тражимо већу сарадњу државе и њених институција, посебно полиције и правосуђа на вишем нивоу, како би се адекватно и оштро санкционисали и процесуирали сви нападачи на комуналне полицајце. Сматрамо да се таква неопходна сарадња може направити и да је она кључ и пут за обнову нарушеног поверења у институцију која представља сервис својих грађана.
У противном, комунална полиција у Србији ће остати недовршен пројекат, а запослени, који су због парчета хлеба принуђени да трпе, остаће свакодневне мете бахатих грађана у систему који не води нигде, а најмање у свет европске породице за коју се Србија определила.
Радиша Петровић, председник