Београд – Досадашња реаговања показују да антикризне мере Владе Србије нису добиле пролазну оцену ни послодаваца, ни синдиката, али ни стручне јавности и да свака од ових страна има своје разлоге због којих нема поверења у програм који би требало да напуни државну касу.
Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Србије, истиче да се никако не може говорити о озбиљним антикризним мерама, већ о добрим намерама Владе да се проблем реши.
– Влада је само прописала одређени број административних мера штедње како би се напунио буџет потребном количином новца. Међутим, нема говора да је реч о системским мерама и структурној реформи, јер оне предвиђају јасан модел, дужину трајања и санкције, а тога у конкретном случају нема. Никако не можемо да говоримо о адекватним антикризним мерама када није не само донета, већ ни споменута било која мера која би допринела растерећивању привреде, а без тога успеха не може да буде – наглашава наш саговорник.
Кнежевић каже и да се одређеним изменама Закона о раду послодавци растерећују, али да његово доношење неће имати било какав значај када је реч о привредним кретањима у земљи.
– Највећи проблем је тај што мере које доноси Влада представљају само штедњу, а уопште не предвиђају било какву приходну страну буџета. Једини начин да се заиста спроведу структурне реформе јесте да се под много бољу контролу ставе царина и јавне набавке, да се држава обрачуна са сивом економијом и да се рационализује број запослених у јавним предузећима. Ништа од тога није најављено, тако да о правим антикризним мерама, као што смо рекли, нема ни речи – категоричан је Кнежевић.
Са његовим мишљењем се слаже и приватизациони саветник Бранко Павловић, који верује да ће резултати мера штедње бити кратког даха.
– Маневром који је извела Влада Србије, странке које је сачињавају су себи купиле мало времена, тек толико до расписивања нових парламентарних избора за које се спекулише да ће бити одржани до краја године. На дуже стазе, ниједна од мера не може да произведе дугорочне резултате. Сама чињеница да пензије и плате неће бити усаглашене са инфлаторним кретањем јасно говори да ће оне бити и мање него што је предвиђено. Што се тиче јавних предузећа, ту ће вероватно бити отпуштања вишка запослених, али ни тиме ништа неће бити решено јер ће отказ добити они који раде, док ће партијски кадрови који уништавају јавна предузећа и даље остати на својим позицијама – наглашава Павловић.
Ни у синдикалном покрету антикризне мере нису дочекане са одушевљењем, а према мишљењу Жељка Веселиновића, председника Удружених синдиката Слога, највећи проблем представљају предвиђене измене Закона о раду, које оцењује као антирадничке.
– И постојећи Закон о раду иде на руку послодаваца када је реч о отпуштању радника. Наиме, инспекција рада нема готово никакав значај, послодавац није дужан да уважава решења о повратку на посао која она доноси, а судски спорови по тим питањима трају годинама. Према томе, прича да је радника у Србији тешко отпустити је бесмислена, те мере које предвиђају измене Закона о раду представљају само додатне повластице које држава даје послодавцима. Са друге стране, смешно је тврдити да ће те измене привући стране инвестиције. Послодавци и сада могу лако да отпуштају, а Србија је позната по јефтиној радној снази, тако да не видим шта би још то могло да се учини сем да се озваничи робовска радна снага под фирмом привлачења страних инвестиција – истиче Веселиновић.
Он додаје да синдикалци нису демагози и да неке антикризне мере треба донети, међутим, најављене оцењује као конфузне и без јасног плана како и шта.
– Све што је антирадничко у тим мерама, а посебно у изменама Закона о раду, за нас је свакако неприхватљиво. Сасвим је јасно да ће по овом питању синдикалне централе, без обзира на разлике, морати да постигну консензус и супротставе се планираним изменама. Свака посланичка група у Скупштини, нарочито Социјалистичка партија Србије, која себе сматра левичарском, свесна је да ће изгубити било какву подршку у радничким масама ако њени посланици дигну руке за измене које предвиђају укидање сталног радног односа и друге мере које директно ударају на егзистенцију човека који живи од свог рада. Отпор доношењу таквих законских решења ће сигурно бити јак и сматрам да ће у случају да Влада остане одлучна у реализацији те идеје бити неопходно створити раднички фронт у коме ће се окупити све оне организације које су спремне да се супротставе нападима на стандард радничке класе – закључује Веселиновић.
24.06.2013. Аутор: Г. Влаовић Објавио лист Данас