Beograd – Dosadašnja reagovanja pokazuju da antikrizne mere Vlade Srbije nisu dobile prolaznu ocenu ni poslodavaca, ni sindikata, ali ni stručne javnosti i da svaka od ovih strana ima svoje razloge zbog kojih nema poverenja u program koji bi trebalo da napuni državnu kasu.
Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, ističe da se nikako ne može govoriti o ozbiljnim antikriznim merama, već o dobrim namerama Vlade da se problem reši.
– Vlada je samo propisala određeni broj administrativnih mera štednje kako bi se napunio budžet potrebnom količinom novca. Međutim, nema govora da je reč o sistemskim merama i strukturnoj reformi, jer one predviđaju jasan model, dužinu trajanja i sankcije, a toga u konkretnom slučaju nema. Nikako ne možemo da govorimo o adekvatnim antikriznim merama kada nije ne samo doneta, već ni spomenuta bilo koja mera koja bi doprinela rasterećivanju privrede, a bez toga uspeha ne može da bude – naglašava naš sagovornik.
Knežević kaže i da se određenim izmenama Zakona o radu poslodavci rasterećuju, ali da njegovo donošenje neće imati bilo kakav značaj kada je reč o privrednim kretanjima u zemlji.
– Najveći problem je taj što mere koje donosi Vlada predstavljaju samo štednju, a uopšte ne predviđaju bilo kakvu prihodnu stranu budžeta. Jedini način da se zaista sprovedu strukturne reforme jeste da se pod mnogo bolju kontrolu stave carina i javne nabavke, da se država obračuna sa sivom ekonomijom i da se racionalizuje broj zaposlenih u javnim preduzećima. Ništa od toga nije najavljeno, tako da o pravim antikriznim merama, kao što smo rekli, nema ni reči – kategoričan je Knežević.
Sa njegovim mišljenjem se slaže i privatizacioni savetnik Branko Pavlović, koji veruje da će rezultati mera štednje biti kratkog daha.
– Manevrom koji je izvela Vlada Srbije, stranke koje je sačinjavaju su sebi kupile malo vremena, tek toliko do raspisivanja novih parlamentarnih izbora za koje se spekuliše da će biti održani do kraja godine. Na duže staze, nijedna od mera ne može da proizvede dugoročne rezultate. Sama činjenica da penzije i plate neće biti usaglašene sa inflatornim kretanjem jasno govori da će one biti i manje nego što je predviđeno. Što se tiče javnih preduzeća, tu će verovatno biti otpuštanja viška zaposlenih, ali ni time ništa neće biti rešeno jer će otkaz dobiti oni koji rade, dok će partijski kadrovi koji uništavaju javna preduzeća i dalje ostati na svojim pozicijama – naglašava Pavlović.
Ni u sindikalnom pokretu antikrizne mere nisu dočekane sa oduševljenjem, a prema mišljenju Željka Veselinovića, predsednika Udruženih sindikata Sloga, najveći problem predstavljaju predviđene izmene Zakona o radu, koje ocenjuje kao antiradničke.
– I postojeći Zakon o radu ide na ruku poslodavaca kada je reč o otpuštanju radnika. Naime, inspekcija rada nema gotovo nikakav značaj, poslodavac nije dužan da uvažava rešenja o povratku na posao koja ona donosi, a sudski sporovi po tim pitanjima traju godinama. Prema tome, priča da je radnika u Srbiji teško otpustiti je besmislena, te mere koje predviđaju izmene Zakona o radu predstavljaju samo dodatne povlastice koje država daje poslodavcima. Sa druge strane, smešno je tvrditi da će te izmene privući strane investicije. Poslodavci i sada mogu lako da otpuštaju, a Srbija je poznata po jeftinoj radnoj snazi, tako da ne vidim šta bi još to moglo da se učini sem da se ozvaniči robovska radna snaga pod firmom privlačenja stranih investicija – ističe Veselinović.
On dodaje da sindikalci nisu demagozi i da neke antikrizne mere treba doneti, međutim, najavljene ocenjuje kao konfuzne i bez jasnog plana kako i šta.
– Sve što je antiradničko u tim merama, a posebno u izmenama Zakona o radu, za nas je svakako neprihvatljivo. Sasvim je jasno da će po ovom pitanju sindikalne centrale, bez obzira na razlike, morati da postignu konsenzus i suprotstave se planiranim izmenama. Svaka poslanička grupa u Skupštini, naročito Socijalistička partija Srbije, koja sebe smatra levičarskom, svesna je da će izgubiti bilo kakvu podršku u radničkim masama ako njeni poslanici dignu ruke za izmene koje predviđaju ukidanje stalnog radnog odnosa i druge mere koje direktno udaraju na egzistenciju čoveka koji živi od svog rada. Otpor donošenju takvih zakonskih rešenja će sigurno biti jak i smatram da će u slučaju da Vlada ostane odlučna u realizaciji te ideje biti neophodno stvoriti radnički front u kome će se okupiti sve one organizacije koje su spremne da se suprotstave napadima na standard radničke klase – zaključuje Veselinović.
24.06.2013. Autor: G. Vlaović Objavio list Danas