Izvor: /Danas/[divider]Kada se saberu svi dobici i gubici, sve firme su zajedno završile 2014. sa ukupnim minusom od čak 1,1 milijardu evra.Taj gubitak je veći od četiri odsto srpskog BDP-a iz 2013. Preduzeća su prošle godine ugasila skoro 19.000 radnih mesta, od čega 15.000 u privatnom sektoru. Dokument APR-a pokazuje da dobre firme zarađuju sve manje, a da loše gube sve više
Srpska preduzeća su prošle godine izgubila čak 1,1 milijardu evra, što je četiri puta veći minus od onog iz 2013. godine, pokazuju podaci iz godišnjeg finansijskog izveštaja koji je Agencija za privredne registre pripremila, ali ne i objavila javnosti, a u koji je Danas imao uvid.
Koliki je intenzitet rapidnog pada domaće ekonomije pokazuje to što je pretprošle godine gubitak svih srpskih preduzeća iznosio 300 miliona evra, da bi za samo godinu dana bio učetvorostručen. Prema preliminarnim računicama, srpski bruto domaći proizvod je prošle godine smanjen za 1,8 odsto u odnosu na 2013, ali podaci APR-a pokazuju da je gubitak srpskih firmi u 2014. bio čak 4,17 procenata BDP-a iz 2013. godine.
Firme koje su poslovale uspešno u 2014. su zaradile 416,8 milijardi dinara, dok su gubitaši ostali bez 518,6 milijardi dinara, što znači da je privreda sveukupno izgubila 131,78 milijardi.
Većina parametara iz izveštaja APR-a potvrđuje katastrofalnu ekonomsku sliku Srbije, tek poneki stagnira, dok je vrlo malo onih u kojima je načinjen neki napredak. Stoga ne čudi što se državi ne žuri da objavi izveštaj koji nikako ne ide naruku vlastima, koje su početkom prošle i ove godine govorile o napretku i izlasku iz recesije.
Kada pogledamo ove cifre, ne deluje baš najjasnije zbog čega je u januaru ove godine predstavljajući ekonomske rezultate svoje vlade Aleksandar Vučić rekao kako je „umalo zaplakao od sreće“ gledajući poslednje privredne pokazatelje. Pre toga, u novembru 2014, premijer je ocenio da su rezultati vlade opipljivi i da „kao nikada u novijoj političkoj istoriji u Srbiji postoji izražena makroekonomska stabilnost, stabilniji kurs, da postoji značajan pad inflacije i pad broja nezaposlenih. Vučić je govorio i o bruto domaćem proizvodu koji je prema prvim preliminarnim podacima, tada na početku 2015, bio minus 0,5 odsto.
Prema izveštaju APR, preduzeća koja su u 2014. poslovala „u crvenom“ prijavila su čak 14,7 odsto veći gubitak u odnosu na godinu ranije, dok su firme koje su bile u plusu prošle godine prijavile za 6,8 odsto manju zaradu nego u 2013.
Još jedan vrlo loš pokazatelj jeste drastičan pad prihoda od prodaje robe od gotovo 50 odsto. Firme su imale i za petinu manje novca na svojim računima, iako su se za 7,7 odsto više zaduživale nego 2013. Povećan je i broj kratkoročnih investicija.
Ovakav privredni vrtlog morao je zahvatiti i radnike, pa je tako u 2014. broj zaposlenih u preduzećima smanjen za 18.839, uprkos borbi protiv sive ekonomije koja je dovela do registrovanja većeg broja radnika u zvaničnoj statistici. Od toga je u javnim preduzećima broj zaposlenih smanjen za samo 2.431 (2,5 procenta), u društvenim za 1.229 (22,6 odsto), dok je preostalih 15.179 radnih mesta izgubljeno u privatnom sektoru. Podaci za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i za preduzetnike, nedostaju u izveštaju APR-a do kojeg je Danas došao.
O kom padu nezaposlenosti je Vulin pričao
Ni ove konkretne cifre o broju izgubljenih radnih mesta u 2014. ne poklapaju se sa zvaničnim podacima NSZ o kojima je ministar rada Aleksandar Vulin govorio novembra prošle godine.
„Smanjenje nezaposlenosti jeste dobra vest, posebno što stopa nezaposlenosti kontinuirano opada i to su podaci na kojima bi mogle da nam pozavide veće i ozbiljnije zemlje“, rekao je Vulin novembra prošle godine, komentarišući podatke da je zaključno sa septembrom 2014. nezaposlenost u Srbiji pala na 20,3 odsto, što je u odnosu na isti period prošle godine bilo smanjenje za 3,8 odsto.
Međutim, podaci o nezaposlenosti vezani su za broj ljudi koji se vode u evidenciji NSZ-a i koji se po raznim osnovama iz te evidencije mogu izbrisati, pa u Srbiji imamo paradoks da pada nezaposlenost, a da u isto vreme pada i zaposlenost.
Zbog toga stopa nezaposlenosti ne može da se uzme kao pokazatelj ekonomskog boljitka zemlje, već se za to može koristiti samo stopa zaposlenosti, a ona pada.