Pompezne najave povećanja penzija da prvu povišicu treba očekivati u oktobru, najkasnije u novembru, a drugo u januaru naredne godine je opasno i krajnje neodgovorno igranje sa sudbinama i živcima najstarijih i najsiromašnijih građana Srbije.
Slično je i sa igrokazom oko minimalne cene rada od nekih 40.000 dinara koju vlast gotovo svakodnevno preko svojih medija plasira kao ogromno dostignuće njihove umešnosti vođenja ekonomske politike i uspeha na kome nam zavide zemlje u okruženju, što je jedna potpuna obmana i laž epskih razmera.
Istina je da je život u zemlji sa mesečnom dvocifrenom inflacijom postao neizdrživ i da će ove zime najviše patiti i stradati stari i socijalno ugroženi, posebno porodice koje žive od minimalne cene rada i oni koji još uvek nisu nabavili ogrev za predstojeću zimu zbog nemaštine i visokih cena.
Dodatni haos stvaraju svakodnevne izjave predsednika i njegovih saradnika o štednji struje i nerealnoj ceni nafte koja je inflatorni pogon, ozbiljno postavljaju pitanje njihove uloge ili namere u stvaranju haotičnog stanja i širenju straha i panike među građanima.
Elektroprivredu Srbije (EPS) nisu uništili građani već nestručni kadrovi vlasti koji se umesto odgovornosti nagrađuju drugim i boljim pozicijama a od siromašnog naroda traži da štedi i pokriva njihovu odgovornost i pljačku.
Ukoliko minimalna cena rada ne bude drastično povećana i ukoliko se plate i penzije ne budu usklađivale više puta u toku godine i to u sa skladu sa mesečnom inflacijom, kao sindikat odgovorno tvrdimo da nas čeka ozbiljan socijalni bunt.
Srbiji su zaista potrebne litije, ali socijalne, za spas od siromaštva i umiranja, budući da je život u Potemkinovoj i sve zaduženijoj Srbiji postao neizdrživ!
Informativna služba