Republički zavod za statistiku juče je odbacio kritike predstavnika sindikata u Srbiji o tome da statistika ne prikazuje pravo stanje nezaposlenosti i da RZS brojke prilagođava kako bi prikazao bolju sliku, iznete u jučerašnjem Danasu.
„Možda bi se u ovu tvrdnju i moglo poverovati kada bi Stojiljković naveo definiciju nezaposlenosti i izvor podataka koji je koristio za svoju procenu „realnih pokazatelja“. Do tada, ostaje da verujemo zvaničnoj statistici – definisanoj petogodišnjim programom zvanične statistike, koji usvaja Narodna skupština, i godišnjim planovima zvanične statistike, koje usvaja Vlada RS – gde su kao jedini zvanični izvori statistike nezaposlenosti navedeni Republički zavod za statistiku (RZS) i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ)“, kažu u RSZ.
Kako dodaju, NSZ je nadležna za merenje registrovane nezaposlenosti, prema kojoj se nezaposlenim smatraju sva lica starosti 15–65 godina, koja su prijavljena Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nemaju posao koji obavljaju u formalnom radnom odnosu, i koja bi, ukoliko se ukaže mogućnost, mogla odmah da počnu da rade. RZS je, dodaje se, nadležan za merenje nezaposlenosti prema definiciji Međunarodne organizacije rada, gde se nezaposlenim smatraju sva lica starosti 15–74 godine koja nisu imala plaćeni posao u referentnoj sedmici, aktivno su tražila posao u prethodne četiri sedmice i mogu započeti rad u roku od dve sedmice nakon isteka referentne sedmice ili ne traže posao jer su već pronašla onaj na kojem će početi da rade u roku od 3 meseca.
„U drugom kvartalu 2020. godine, broj nezaposlenih je prema evidenciji NSZ iznosio 520.700 a prema RZS 222.900. Dakle, nijedan podatak nije ni blizu Stojiljkovićeve „realne brojke“.“, kažu u RZS.
„U istom tekstu, gospodin Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, ide korak dalje od Stojiljkovića tvrdeći da je „cifra koju prikazuje RZS irelevantna“ i da „ta institucija već godinama prilagođava podatke kako bi se prikazalo da broj zaposlenih raste a nezaposlenih smanjuje“. Bilo bi očekivano da uz ovakvu tvrdnju gospodin Veselinović može da objasni kako to da postoji gotovo savršena konzistentnost između podataka o formalnoj zaposlenosti iz Ankete o radnoj snazi, koju sprovodi RZS, i podataka o registrovanoj zaposlenosti, dobijenih iz evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Pored toga, Veselinović tvrdi da RZS smatra zaposlenim svakoga ko je radio samo jedan dan u godini, što nije tačno“, navodi se u saopštenju RZS-a.
Zaposlenost u Anketi o radnoj snazi (u skladu sa definicijom Evrostata i Međunarodne organizacije rada), kako objašnjavaju, obuhvata sva lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala plaćeni posao (u novcu ili naturi) za poslodavca, samostalno ili kao pomažući članovi domaćinstva, kao i lica koja imaju posao sa koga su odsutna, a za koji imaju garanciju povratka.
„Termin „najmanje jedan sat“ koristi se u definiciji zaposlenosti sa ciljem da se obuhvate svi oblici rada, bez obzira na obim, s tim da je činjenično stanje da samo zanemarljiv broj ispitanika navede da radi 1 sat u nedelji (samo 66 ljudi u drugom kvartalu 2020. godine), dok je prosečan broj izvršenih sati u nedelji, i kod formalno i kod neformalno zaposlenih u drugom kvartalu 2020. iznosio 36,1.
Konačno, sugerišemo Veselinoviću da ubuduće, pre nego što javno izrazi sumnju u kredibilitet RZS-a, proveri izveštaje najmerodavnijih međunarodnih institucija, nadležnih za ocenu rada statističkih zavoda, poput Evrostata, Međunarodnog monetarnog fonda, Međunarodne organizacije rada i sl., u kojima je RZS ocenjen najvišim ocenama“, zaključuju u RZS.
…