Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je da je usvajanje novog Zakona o radu rezultat dogovora političke elite i političkih kapitalista.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) smatra da predložene izmene Zakona o radu predstavlju svojevrsnu, namernu zamenu teza – predlagač javno tvrdi da će se na taj način rešiti problem privrednog razvoja i zapošljavanja u Srbiji, dok se istovremeno svesno zanemaruje činjenica da je glavni problem Srbije kriminalizacija i koruptivizacija preduzetništva s jedne, odnosno deindustrijalizacija Srbije sa druge strane, čemu je pre svega doprinela kriminalizacija procesa privatizacije. Upravo ova dva faktora onemogućavaju veće i kvalitetnije zapošljavanje, odnosno održiv privredni razvoj.
Rezultati privatizacije govore da ista nije donela ono što je trebalo da dovede do privredne transformacije: nove tehnologije, novi menadžment, nova tržišta, nove proizvode/usluge, na kraju i novi odnos između predstavnika sveta rada i sveta kapitala. Dosadašnja tranzicija u privrednom delu se svela na neuspešno nastojanje da se od špekulatana, ratnih profitera i probijača sankcija naprave kapitalisti. U tom kontekstu treba posmatrati predložene izmene Zakona o radu kojim država „kapitalistima“ daje mogućnost da nastave eksploataciju i očuvaju svoj monopolski položaj postajući, u suštini, glavna prepreka privrednom razvoju i razvoju zdrave konkurencije.
U prilog tezi o ovom „partnerstvu“ govori činjenica da su se bivše i aktuelne vlasti sa „kapitalistima“ savetovale i planirale razvoj Srbije, kao i da nadležni državni organi ne sankcionišu „kapitaliste“ zbog neplaćanja poreza i kršenje prava radnika (isplata plata i socijalnog i zdravstvenog osiguranja) uključujući i pravo na sindikalno organizovanje. Posebno brine činjenica da je izostalo procesuranje „kapitalista“ koji su učesnici 24 slučaja privatizacije gde su čak i EU institucije (OLAF) upozorile na postojanje kršenja zakona.
Predloženi zakon je samo još jedan primer saveza političke elite (pripadnici vrhova svih stranka) i nepreduzetničkih/političkih kapitalista potiv preduzetnički orijentisanih građana Srbije, sveta rada, ali i protiv stranih investitora koji nemaju dobre „političke veze“ i dozvolu „kapitalista“ da „uđu“ na tržište Srbije.
Da zaključimo: Suštinsko pitanje privrednog razvoja Srbije je demonopolizacija tržišta i dekriminalizacija preduzetništva, a to znači promena i bolja primena antimonopolskog zakonodavstva, odnosno ispunjavanje obećanja nove vlasti o donošenju Zakona o poreklu kapitala. Što se tiče uticaja novog Zakona na svet rada, smatramo da ako se usvoje predložene izmene Zakona o radu to će dovesti do većeg rada „u fušu“ (tzv. beli strajk), povećanja konflikta radnika sa vlasnicima kapitala, povećanja seobe kvalitetne i mlade radne snage iz Srbije, smanjenja produktivnost i kvalitet proizvoda/usluga i na kraju rasta korupcije.
Napominjemo i da je Zakon o radu još jedan u nizu zakona[1] koji su doneti po hitnoj proceduri, bez prave i organizovane javne rasprave i prilike da „nepartijski“- nezavisni stručnjaci, ali i građani detaljno analiziraju predložena rešenja.