Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) оценио је да је усвајање новог Закона о раду резултат договора политичке елите и политичких капиталиста.
Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) сматра да предложене измене Закона о раду представљу својеврсну, намерну замену теза – предлагач јавно тврди да ће се на тај начин решити проблем привредног развоја и запошљавања у Србији, док се истовремено свесно занемарује чињеница да је главни проблем Србије криминализација и коруптивизација предузетништва с једне, односно деиндустријализација Србије са друге стране, чему је пре свега допринела криминализација процеса приватизације. Управо ова два фактора онемогућавају веће и квалитетније запошљавање, односно одржив привредни развој.
Резултати приватизације говоре да иста није донела оно што је требало да доведе до привредне трансформације: нове технологије, нови менаџмент, нова тржишта, нове производе/услуге, на крају и нови однос између представника света рада и света капитала. Досадашња транзиција у привредном делу се свела на неуспешно настојање да се од шпекулатана, ратних профитера и пробијача санкција направе капиталисти. У том контексту треба посматрати предложене измене Закона о раду којим држава „капиталистима“ даје могућност да наставе експлоатацију и очувају свој монополски положај постајући, у суштини, главна препрека привредном развоју и развоју здраве конкуренције.
У прилог тези о овом „партнерству“ говори чињеница да су се бивше и актуелне власти са „капиталистима“ саветовале и планирале развој Србије, као и да надлежни државни органи не санкционишу „капиталисте“ због неплаћања пореза и кршење права радника (исплата плата и социјалног и здравственог осигурања) укључујући и право на синдикално организовање. Посебно брине чињеница да је изостало процесурање „капиталиста“ који су учесници 24 случаја приватизације где су чак и ЕУ институције (ОЛАФ) упозориле на постојање кршења закона.
Предложени закон је само још један пример савеза политичке елите (припадници врхова свих странка) и непредузетничких/политичких капиталиста потив предузетнички оријентисаних грађана Србије, света рада, али и против страних инвеститора који немају добре „политичке везе“ и дозволу „капиталиста“ да „уђу“ на тржиште Србије.
Да закључимо: Суштинско питање привредног развоја Србије је демонополизација тржишта и декриминализација предузетништва, а то значи промена и боља примена антимонополског законодавства, односно испуњавање обећања нове власти о доношењу Закона о пореклу капитала. Што се тиче утицаја новог Закона на свет рада, сматрамо да ако се усвоје предложене измене Закона о раду то ће довести до већег рада „у фушу“ (тзв. бели страјк), повећања конфликта радника са власницима капитала, повећања сеобе квалитетне и младе радне снаге из Србије, смањења продуктивност и квалитет производа/услуга и на крају раста корупције.
Напомињемо и да је Закон о раду још један у низу закона[1] који су донети по хитној процедури, без праве и организоване јавне расправе и прилике да „непартијски“- независни стручњаци, али и грађани детаљно анализирају предложена решења.