У Србији дневно преко 500 људи остаје без посла! Незапослених има више него запослених. Они који су запослени, најчешће раде потпуно обесправљени, без права на осмочасовно радно време, годишњи одмор, недељни одмор, права на боловање, препуштени на милост и немилост власника фирми у држави у којој се закони не поштују…
Живимо у земљи у којој испод апсолутне линије сиромаштва живи скоро 10% становништва, у којој је свако осмо дете гладно (процењује се да их има око 200 000)!
У овој земљи живи више од 1,2 милиона старијих од 65 година. Међу њима има око 225.000 оних који немају никаква примања, а око 100.000 њих живи у најдубљем сиромаштву, сами и напуштени. За три деценије старијих од 65 година ће бити у Србији више него младих. И то није довољно! Спрега тајкуна, политичара и банкара чије смо робље постали спрема се за коначни обрачун са нама!
Желе да попију сваку кап наше крви, све док је имамо. Предлог новог Закона о раду предвиђа „сахрану“ свих радничких права и отворен и озакоњен робовласнички однос послодаваца према запосленима.
Пре неколико дана променили су Закон о порезима и омогућили застаревање потраживања фонда ПИО према послодавцима који за запослене нису уплаћивали доприносе и порезе. Овим је директно угрожено око 180 000 радника који имају велике шансе да никада не почну да примају пензије!
Ово више није набрајање проблема . Ово је отворени рат! Отворени рат који су са нама, преко корумпираних политичара који доносе законе у њихову корист, започели власници наших фирми жељни да постану и власници наших живота! Не чини ли вам се да су ти послодавци ( уз част ретким изузецима, у овој земљи оличени углавном кроз тајкуне, полукриминалце, криминалце и стране холштаплере) боље организовани и далеко утицајнији од нас- радника?
Да ли ми уопште размишљамо о томе, куда ово води?
Да ли смо заиста неспособни да изађемо из овог имагинарног света који нам кроје и сагледамо реалност, да ли смо заиста неспремни да се боримо не више ни за основна људска, грађанска, да не помињемо радна права, већ за голи опстанак, за голи живот?
Ако мислимо нешто да променимо, морамо то учинити сами. Нема никог другог ко ће решити наше проблеме, никог кога наши проблеми интересују. Са друге стране су сви политичари, сви тајкуни, сви робовласници… Са ове смо ми, чини се, сами… Али, пребројмо се и видећемо да нас је далеко више него њих, да смо далеко јачи од њих!
Зато вас позивам пријатељи моји, све вас запослене, незапослене, студенте, пензионере, слободне уметнике, самосталне занатлије, вас власнике малих радњи и предузећа, вас који радите са менаџерским одговорностима и овлашћењима,а са мизерним платама, вас писмене, полуписмене и неписмене, школоване и нешколоване, припаднике разних већинских и мањинских група…све угњетене, обесправљене, понижене и осиромашене!
ВРЕМЕ ЈЕ КРАЈЊЕ, ЗОВЕМ НА БУЂЕЊЕ!
Аутор: Владимир Радосављевић, Председник Уније независних синдиката Горњи Милановац- Градски одбор УСС СЛОГА.
О аутору: Владимир Радосављевић, је рођен 1965.године у Горњем Милановцу. Од 1989. запослен у АД Типопластика где ради на радном месту техничара пријемне контроле. Ожењен, отац двоје деце. Један од оснивача Независног синдиката Типопластике (1997. године), где је обављао функцију потпредседника до 2002. године од када је председник овог синдиката.
Убрзо по оснивању НС Типопластика организатор удруживања свих независних синдиката на територији општине у Унију независних синдиката Горњи Милановац. Заговорник неопходности и предности територијалног организовања синдиката на локалном нивоу и активног учешћа синдиката у политичком животу заједнице, као најмасовнијег облика грађанске организованости.
Активни борац за демократизацију, деполитизацију, департизацију И децентрализацију друштва. УНС Горњи Милановац окупља синдикате који су оштри критичари наводних “репрезентативних” синдиката у Србији и нису припадали ниједној синдикалној асоцијацији до 2011. године, од када су колективно приступили УСС СЛОГА, као синдикату у којем су препознали истинску жељу за заштиту радничких интереса, а у колегама из тог синдиката бескомпромисне саборце у остваривању искрених циљева заштите радних, грађанских и људских права својих чланова.