апослени који у току ванредног стања редовно обављају посао на свом радном месту преостали део годишњег одмора за 2019. моћи ће да искористе до краја ове године, закључно са 31. децембром. Таква препорука, коју је недавно донела Влада Србије на предлог Министарства за рад и запошљавање, ипак неће важити за оне раднике који свој посао обављају такође свакодневно, али од куће, то јест на даљину. Као и до сада, стари део одмора они ће моћи да искористе најкасније до 30. јуна. Када је реч о послодавцима, влада је препоручила онима који у условима ванредног стања нису у могућности да организују процес рада да при упућивању запослених на одсуство са рада предност ипак дају коришћењу годишњих одмора.
Да је закључак владе о коришћењу одмора који се односи на запослене које је послодавац упутио на рад од куће или на даљину заправо одредба са дискриминаторним елементима, сматра Олга Вучковић Кићановић, стручњак за радно право и медијацију.
– Право на годишњи одмор јесте основно радно право које проистиче по основу рада. Запослени има право да бира када ће да користи свој одмор, а послодавац му даје сагласност на то. Место рада не може да буде проблематично, јер се радник који ради од куће, а кога је управо послодавац упутио на то, умара од рада на исти начин као и кад долази на посао. Из тога произлази да је одредба о коришћењу старог одмора до краја јуна за ову групу запослених крајње дискутабилна. Ти људи имају исту одговорност и иста радна задужења као и они који одлазе на посао. Зато подвлачим да радници који су ангажовани од куће нису на одмору, већ су једнако продуктивни у обављању својих радних задужења, па сходно томе треба да имају иста права о коришћењу старог годишњег одмора као и они који тренутно иду на посао – објашњава Олга Вучковић Кићановић.
У Србији нема прописа којим се регулише контрола рада од куће или на даљину, јер се подразумева да ће онај ко је већ упућен да ради од куће за време ванредног стања свој посао обављати једнако савесно, садржајно, обимно, квалитетно и исто продуктивно као и да је на свом радном месту.
Олга Вучковић Кићановић истиче да је у тој ситуацији радник дужан да се на исти начин радно ангажује као и кад ради у нормалним условима.
– Чим је послодавац одлучио да упути запослене на рад од куће, он се сагласио са тим да је такав вид ангажовања изједначен са радом у редовним околностима на послу. Предност рада од куће је и у томе што је такав ангажман чак и проверљивији од стране послодавца, јер радник оставља писани траг свега што ради, чиме сноси подједнаку, а можда чак и већу, одговорност за свој рад – истиче она, додајући да у случају да послодавац ипак нотира пропусте запосленог у раду, има право да примени корективне мере.
Да стари одмор свакако треба да се искористи, али и да у овој ситуацији радницима треба да буде најбитније да сачувају посао, сматра Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога”.
– Запосленима је свакако боље да користе и старе и нове годишње одморе него да одлазе на плаћено одсуство по којем ће им послодавац исплатити 60 до 65 одсто од плате – истиче Веселиновић, уверен да ће због целокупне ситуације у земљи, одсад послодавци код којих нема синдикалног удруживања самоиницијативно да доносе одлуке о томе да раднике шаљу на годишње одморе, да их не би слали на плаћено одсуство.
– Ипак, веома је дискутабилан закључак владе који се односи на коришћење старог дела одмора за оне који раде од куће и на даљину. Реч је о заиста лошој формулацији која ће несумњиво изазвати негодовање код дела радника који свој посао савесно обављају у таквим условима. Била би боља опција да им се ти дани неискоришћеног старог одмора претворе у слободне дане које ће моћи да искористе до краја текуће године, а не да им се намеће да морају да оду на одмор до краја јуна ако им фирма већ послује у току ванредног стања. Таква формулација би имала некаквог смисла, јер и они раде као и остали – истиче Веселиновић.
У Унији послодаваца Србије подсећају да нема уредбе којом би се ван снаге у ванредном стању ставио Закон о раду, његове одредбе, па и оне које се односе на коришћење одмора, тако да закон и даље важи за онај део радника који посао обавља од куће.
– За све остале запослене, а међу њима су најчешће медицински радници и они који раде у трговинама или производњи, а који свакодневно одлазе на посао, важи препорука владе да свој стари одмор могу да користе до краја године. Већина њих је већи део тог одмора искористила у току прошле године, тако да нема разлога зашто им не би било омогућено да тих неколико преосталих дана искористе и касније, то јест и после 30. јуна – истиче Светлана Будимчевић, из Уније послодаваца Србије.
Аутор: Марија Бракочевић, politika.rs
…