Београд, 24. фебруар 2016, – Изјаву министра Жељка Сертића да су предузећа пред стечајем „лешеви прошлости које су морали да гурну у стечај“ видимо као признање неспособности оживљавања посрнуле привреде, а његово министровање као гробара српске индустрије, будући да је он сам изабрао ту терминологију и тако себе кандидовао за то место.
Министар Сертић би требао да зна да у тим „лешевима прошлости“ још увек има на десетине хиљада живих радника, очајника, који ће од јуна по убрзаној оставинској расправи остати без ичега.
У Србији је до сада реструктурирано 140 предузећа, већином неуспешно и на штету оних који су у њима радили, а до краја маја ове године се очекује коначна судбина у преосталих17.
Међутим, директорима тих предузећа никада није сметало, као ни сада да примају безобразно астрономске плате за свој (не)рад, док им радници немају ни за хлеб.
Зато питамо министра – има ли он имало моралне одговорности за свој неуспех и хоће ли неко икада у овој држави одговарати за своју неспособност, нестручност, пљачку и штету нанету држави и грађанима за предузећа на чијем челу су директори који су биланс завршавали с губицима који се мере у милијарадама динара?
Удружени синдикати Србије „Слога“ су мишљења да ће се прави биланс стања успешности оваквог реструктуирања показати након затварања преосталих предузећа, јер када све стане у некадашњим гигантима, стаће и живот у многим градовима широм Србије.
Информативна служба