U Srbiji svake godine na radnom mestu u proseku život izgubi 50 osoba. To je dvostruko više nego u zemljama Evropske unije, pokazuju podaci istraživanja Instituta za uporedno pravo. Iako je pre više od godinu dana usvojen novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, sindikati tvrde da novi propisi nisu značajno uticali na poboljšanje sigurnosti radnika.
Rudnik Soko, april 2022. Osam rudara ugušilo se u jami zbog visokih koncentracija metana. Tužilaštvo je tri puta zaključilo da za njihovu pogibiju niko nije kriv.
“I pored činjenica, dokaza i očiglednih nepravilnosti, opet dolazimo u situaciju da budemo odbijeni. I da niko nije kriv. Ne znam ko donosi takve sramne odluke, zašto ih donose, i ko stoji iza svega toga, ali sigurno neko stoji”, kaže Dragana Stajić, supruga poginulog rudara.
Poražavajuća je statistika o broju izrečenih kazni u slučaju pogibije radnika u Srbiji. Istraživanje Instituta za uporedno pravo pokazuje da sudovi odbace tri četvrtine prijava protiv odgovornih za stradanje radnika.
“Izračunali smo da na svakih sto poginulih radnika, samo tri odgovorna lica budu osuđena na kaznu zatvora. Ima i drugih osuda, ali i dalje šest sedmina, odnosno čini mi se 86 od 100 poslodavaca, prođu nekažnjeno za smrt radnika, što svakako ukazuje na postojanje i drugih sistemskih problema, koji nisu vezani samo za rad, već i za funkcionisanje pravosuđa u celini”, kaže Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo.
Eksplozija u fabrici Trajal, požar u hali fabrike Edepro, eksplozija u fabrici boja u Šidu. Radnici su se ugušili dok su čistili kanalizacione cevi, dvojica su poginula u Kolubari. I ove godine nesreće na radnom mestu odnose veliki broj života u Srbiji, dvostruko više nego u EU.
Radnici stradaju u rudnicima i fabrikama, ali najviše ih pogine tokom građevinskih radova zbog nepoštovanja bezbednosnih i drugih procedura. Građevinski radnici najčešće stradaju zbog pada sa visine i strujnog udara. Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu usvojen je u maju prošle godine.
U sindikatu Sloga kažu da zakon teorijski nije loš, ali je nesprovodiv.
“Kada kažem nesprovodiv, mislim na to da u Srbiji ima nešto malo više od 200 inspektora rada, koji treba da kontrolišu preko 400.000 privrednih subjekata, što je praktično fizički nemoguće. Dok se taj zakon ne promeni, odnosno dok se inspektorima rada ne povećaju ovlašćenja da mogu samoinicijativno, a ne samo po prijavi, da reaguju, da mogu da kažnjavaju nesavesne poslodavce i da ih ima dovoljno da mogu da iskontrolišu tih 400.000 pravnih subjekata, nažalost, takve stvari će se i dalje dešavati”, kaže Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga”.
U odsustvu efikasne kontrole, veliki je broj nesavesnih, čak i neregistrovanih poslodavaca, kaže Reljanović.
“Ako imate neregistrovanog poslodavca, on ne može da posluje zakonito i ne oseća da je dužan da primenjuje bilo koji propis, radnopravni, a kamoli one vezane za bezbednost na radu. Dakle, pitanje je kako dozvoljavamo pojavu tako velikog broja neregistrovanih poslodavaca i veliki broj drugih prekršaja i krivičnih dela koji nisu direktno vezani za radnike, ali se odnose na privredu.
Na pitanja Al Jazeera Balkans u vezi sa bezbednošću radnika i primenom zakona, iz Ministarstva rada nije bilo odgovora.
Autor priloga: Jelena Milutinović, Al Jazeera, Beograd
Tekst je priredila Informativna služba Sloge
.