Avgust osim zbog visokih temperatura bude vruć jer tada tradicionalno kreću pregovori sindikata, poslodavaca i države oko minimalne cene rada za narednu godinu.
Za dva dana ovi pregovori će i zvanično početi, a radnici se u Srbiji i dalje pitaju od čega da žive i prežive do kraja tekuće godine.
Zasad minimalac i dalje debelo kaska za minimalnom potrošačkom korpom za oko 6000 dinara, a još je gore što minimalac u Srbiji prima između 400 i 500 hiljada radnika. Pritom iz sindikata podsećaju da minimalac treba da bude izuzetak, kada poslodavac loše radi i kada je firma u problemu.
Gosti „Pulsa Srbije“ koji su razmatrali ovu temu bili su Nebojša Atanacković, Unija poslodavaca Srbije i Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga.
Veslinović je komentarisao kakvi su izgledi da se saslušaju zahtevi sindikata i da minimalac bude bliži 62.000 dinara:
– Sindikati već godinama iznose svoje lepe želje, ali dolazimo do toga da te želje nisu bile uvažene. Ta suma, koju su naveli od 62.000 dinara, svakako neće biti usvojena, to je samo farsa koja služi za zamajavanje naroda. Niti sindikati, niti vlada, niti poslodavci ne odlučuju o tome koliki će biti minimalac, o tome odlučuje predsednik države koji je to više puta dosad radio. Ovaj put nije rekao kolika će biti minimalna zarada, ali je rekao da će biti znatno veća od 50.000 dinara.
Atanacković je odgonetnuo da li su argumenti poslodavaca protiv povečanja minimalca na mestu:
– Te pojedine kompanije isplaćuju često zarade od 300.000 ili 400.000 dinara. Dakle, kompanije se razlikuju, zavisi tu od dosta faktora. Dakle, koliko će se odreći svog profita da bi njihovi radnici bili normalno plaćeni. Poslodavci su i u problemu nestašice radnika ukoliko ga normalno ne plati. Do sada se nisam usuđivao da razmišljam koliko ima ljudi na minimalnoj zaradi. Što se tiče institucije minimalne zarade, ona nam je nekako reper za početak.
Izvor: kurir.rs, autor, Luka Petković Majer