Dok predstavnici radnika smatraju da bi Vlada Srbije u sklopu borbe za suzbijanje korona virusa u ključnom periodu do kraja meseca trebalo da donese odluku o zaustavljanju svih privrednih aktivnosti, sem onih neophodnih za svakodnevno funkcionisanje, u trajanju od dve sedmice, ekonomisti smatraju da to ne treba činiti jer bi to bilo pogubno za opstanak privrede.
Govoreći o merama koje nadležnima stoje na raspolaganju a još nisu iskorišćene u borbi protiv epidemije korona virusa premijerka Srbije Ana Brnabić nedavno je između ostalog navela i prekid privrednih aktivnosti u periodu od 14 dana.
Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, kaže za Danas da bi bilo potpuno opravdano da Vlada obustavi rad određenih industrijskih delatnosti koje nisu od presudnog značaja za funkcionisanje života i na taj način spreči mogućnost da se epidemija korona virusa proširi.
– Nažalost slučaj južnokorejske kompanije Jura u Leskovcu, gde je nekoliko radnika pozitivno na korona virus a nadležni nisu naložili prekid proizvodnje u toj fabrici, veoma jasno ilustruje servilnost Vlade Srbije prema interesima stranog kapitala čak i u ovakvim uslovima. Na jednoj strani imamo penzionere koji ne smeju da izlaze iz svojih kuća, građane koji su pod policijskim časom i to se sve opravdava željom da se smanje kontakti kako se virus ne bi prenosio a sa druge strane imate pojedine strane kompanije koje rade i u ovim uslovima i traže od svojih zaposlenih da se izlažu riziku. U čemu je suština borbe za smanjenje kontakata ako nadležni dozvoljavaju rad u fabrikama i na građevinama? To je potpuno besmisleno i kontradiktorno. Tako da je jedino ispravno rešenje da u ovim ključnim trenucima u savladavanju epidemije korona virusa Vlada Srbije naloži prekid privrednih aktivnosti, sem onih važnih za funkcionisanje, u periodu od dve sedmice – navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, u fabrikama i na građevinama je nemoguće omogućiti socijalnu distancu među radnicima, čime se povećava opasnost da se neko od njih zarazi.
– Zašto bismo rizikovali da se neko od zaposlenih zarazi pa da onda opet svi građani trpe restriktivne mere zbog neodgovornosti pojedinih predstavnika stranog kapitala. U fabrici ne postoji mogućnost držanja distance između zaposlenih kada je reč o radu na traci. Isti slučaj je i na građevinama. Potrebno je dvoje radnika za mešanje maltera i tako dalje. Zaista nema smisla zbog proizvodnje kablova ili izgradnje stanova i poslovnog prostora rizikovati zdravlje zaposlenih – kaže Veselinović.
S druge strane, ekonomista Milan R. Kovačević smatra da tu problematiku ne treba posmatrati linearno i da treba voditi računa podjednako i o zdravlju i bezbednosti zaposlenih, ali i o tome da privreda u ovim teškim uslovima koje je izazvala epidemija korona virusa opstane.
– Kada je reč o radu preduzeća, tu stvar treba posmatrati od slučaja do slučaja. Nesporno je da industrija mleka mora da radi, primera radi. S druge strane fabrike koje proizvode kablove ili sličnu robu bi pak morale da obezbede maksimalnu zaštitu radnicima u pogonima. Jednostavno privredne aktivnosti moraju da se odvijaju i u ovom periodu kako bi preduzeća i fabrike opstali. Naravno ništa ne sme da se odvija nauštrb bezbednosti radnika. Ako im treba dati skafandere, i to treba učiniti da bi oni bili sigurni u procesu rada. Znači proizvodnju na dve sedmice nikako ne bi trebalo zaustavljati jer bi se to loše odrazilo na egzistenciju privrede, ali s druge strane mora se insistirati na smanjenju kontakata i držanju socijalne distance među radnicima – zaključuje naš sagovornik.
Izvor: danas.rs
Autor: G Vlaović
….