Među onima koji su govorili za „PresaDiretta“ našli su se Branko Vučković, lokalni novinar iz Kragujevca specijalizovan za industriju i automobilizam, koji je pružio uvid u istorijski odnos između Fiata i Srbije, kao i u aktivnosti Stellantis-a u Kragujevcu; Vuk Arsić, radnik iz Adienta, govorio je o uticaju „internalizacije“ proizvodnje na lokalne dobavljače i izazovima sa kojima se njegova firma suočava; Saša Đorđević, predstavnik radnika u fabrici Stellantis u Kragujevcu, diskutovao je o trenutnom stanju i pripremama za proizvodnju novog modela; Marko Miletić, direktor specijalizovanog časopisa „Mašina“, komentarisao je finansijske aspekte investicija Stellantis-a u Srbiji; Jugoslav Ristić, bivši predsednik sindikata radnika u Kragujevcu, i Željko Veselinović, opozicioni poslanik i sindikalni lider Sloge, koji je istakao važnost transparentnosti ugovora između vlade i Stellantis-a.
Ova epizoda „PresaDiretta“ ponudila je sveobuhvatan pregled trenutnih i budućih trendova u automobilskoj industriji između Italije i Srbije, ukazujući na ključne ekonomske, socijalne i industrijske dileme i složenu mrežu uticaja globalnih proizvodnih strategija na lokalne ekonomije i radna mesta, podstičući dublje razumevanje izazova koji stoje pred radnicima, kompanijama i vladama.
Branko Vučković, novinar: To dole je fabrika i to je glavni ulaz. Vidiš belu zgradu? Tamo je pisalo „Ti si ono što proizvodiš“ pre nego što je stigla ponuda. Sada će verovatno napisati nešto novo. I vidiš tu kapiju? Pre spajanja Fiata i Pežoa bila je nazvana po Serđu Markjoneu. Sada ne znam da li se još uvek tako zove.
PresaDiretta: Mi smo u Srbiji, u Kragujevcu. Grad je oko 140 km od Beograda. Pričamo sa Brankom Vučkovićem, lokalnim novinarom specijalizovanim za industriju i automobilizam da vidimo istorijske fabrike automobila Zastava Fiat. Danas je vlasništvo Stelantisa.
Branko Vučković, novinar: To su automobili zaposlenih. Zamislite, kada je Fiat bio ovde, samo su automobili Fiat i Zastava mogli da parkiraju.
Dok su ljudi koji su vozili druge marke automobila morali da idu peške odavde. Dole su hangari izgrađeni za proizvodnju Fiata 500L. U poslednje dve godine fabrika je bila zatvorena i koristili su to vreme da instaliraju nove proizvodne linije u fabrici.
Već je završeno dve trećine posla i proizvodnja novog automobila trebalo bi da počne u trećem kvartalu ove godine. Trenutno u fabrici ima oko 500 radnika.
PresaDiretta: Vidimo pogon gde će se proizvoditi ono što je prema planovima Stelantisa za budućnost automobil za sve. Nova električna panda.
Branko Vučković, novinar: Ja razgovaram sa ljudima, uvek sam na ulici. I mogu ti reći da su ovde svi veoma srećni što je Stellantis izabrao Kragujevac za proizvodnju novog modela. Jer, električni automobil predstavlja budućnost i to će doneti mnogo posla za grad i za celu Srbiju.
PresaDiretta: Kragujevac ima istorijski odnos sa Fiatom koji datira još od 1954. godine kada je potpisan prvi ugovor između porodice Anjeli i Zastave, srpskog proizvođača automobila koji je ovde imao svoje glavno postrojenje. Prisutnost Fiata je tako ukorenjena da je uprava podigla spomenik u njegovu čast koji dočekuje posetioce na ulazu u grad.
Taj spomenik je podignut kao znak zahvalnosti srpskog naroda za saradnju sa Fiatom jer u 2008. godini, kada je Zastava propadala, Fiat je preuzeo i spasao fabriku i radna mesta.
Branko Vučković, novinar: Na ulicama si mogao naći table na italijanskom jeziku sa natpisom dobrodošlice. Zahvaljujemo što ste se vratili i danas očekivanja od Stellantisa nisu ništa manja.
PresaDiretta: Zapravo, fabrika u Kragujevcu, nakon najava iz 2008. godine kada je obećana proizvodnja od 300.000 vozila, doživela je drastičan pad proizvodnje sa ozbiljnim posledicama po zapošljavanje u celom gradu. Ovo je područje lanca snabdevanja koje se nalazi u blizini Stellantisove fabrike. Razgovaramo sa Vukom Arsićem, radnikom iz Adienta, firme koja proizvodi sedišta za 500L.
Vuk Arsić, radnik Adienta: Za njih bi ovo trebalo da bude dobar trenutak. Međutim, u poslednjih osam meseci nismo ništa proizveli i nismo ni išli na posao. Očekivali smo da dobijemo novi posao, ali to se nije desilo. U poslednja tri meseca, možda u septembru, oktobru, rekli su nam da nećemo raditi na novom modelu.
PresaDiretta: Zašto?
Vuk Arsić, radnik Adienta: Zato što su hteli da sami prave svoja sedišta. Biće im jeftinije nego da kupuju od dobavljača.
PresaDiretta: Zove se internalizacija. To znači da firma sama proizvodi sve u kući, prekidajući odnose sa spoljnim dobavljačima. Radi se o uštedi, ali mnoge firme ulaze u krizu jer gube poslove.
Vuk Arsić, radnik Adienta: Sada će naša firma biti likvidirana. Polovina radnika će biti otpuštena i napustiće fabriku. Druga polovina će započeti novi posao unutar Stellantisa.
PresaDiretta: Dakle, polovina radnika je izgubila posao,i ti?
Vuk Arsić – Radnik Adienta: Da, i ja.
PresaDiretta: Šta misliš?
Vuk Arsić, radnik Adienta: Ne znam, čudno je. Ovde radim 11 godina. Nismo očekivali ovako nešto? Ne znam šta da kažem.
PresaDiretta: Sudbina Adienta čini se da je ista kao i kod firmi u okolini. Mnoge su zatvorene ili rade sa smanjenim kapacitetom. Dakle, iako Stellantis donosi novi model za proizvodnju, novu pandu, s druge strane, proces smanjenja troškova, kao što je umanjenje osoblja, može stvoriti probleme u sektoru komponenti. I politika štednje već pogađa centralnu fabriku.
Saša Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata Fijata: 22. aprila 2023., Karlos Tavares će biti ovde u Kragujevcu da nam kaže da će početi proizvodnja novog električnog modela. To je bila velika vest. Ali onda, oko 20 dana kasnije, firma nam je saopštila, nezvanično, da će biti viška 1.500 radnika od 2.000. Za te radnike su predvideli dve opcije.
Odlazak na rad u inostranstvo na dve godine, ili prihvatanje otpremnine.
PresaDiretta: Sasa Đorđević, radnik u fabrici Stellantis i predsednik Lokalnog sindikata radnika, nam je rekao da radnici nisu želeli da ostave svoje porodice ovde na dve godine, pa su radije dali otkaz i uzeli otpremninu. A šta sada proizvode u fabrici?
Saša Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata Fijata: Trenutno ništa. Pripremamo se za novi električni model. Instaliramo nove alate i obučavamo radnike.
PresaDiretta: Znate li već koliko će vozila proizvoditi jednom kada počne?
Saša Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata Fijata: Ne, još uvek čekamo zvanične komunikacije. Ono što znamo je da će proizvodnja biti u dve smene. To znači da bi trebalo da se radi o prilično velikoj proizvodnji.
PresaDiretta: Ali šta podrazumeva sporazum koji je vlada potpisala sa Stellantisom? Otišli smo u Beograd da razgovaramo sa Markom Miletićem, direktorom Mašina, specijalizovanog časopisa za industriju i rad.
Marko Miletić, Portal “Mašina”: Srpska vlada daje mnogo novca Stellantisu, kao što su ranije radili za Fiat.
PresaDiretta: Da bi firma ostala ovde?
Marko Miletić, Portal “Mašina”: Da, Srbija je zvanično vlasnik 30 odsto fabrike u Kragujevcu i koliko znamo do sada, vlada je od 2008. godine do danas dala više od milijardu evra za upravljanje ovom firmom.
Zaista velika investicija. Fiat prvo, a Stellantis sada nisu platili infrastrukturu, imali su velike poreske olakšice za 10 godina, subvencije za plate, socijalnu pomoć za radnike i još mnogo toga.
PresaDiretta: Koji je, po tebi, interes Stellantisa u ovoj operaciji?
Marko Miletić, Portal “Mašina”: Očigledno je da Stellantis nije morao da ulaže mnogo. Od 2022. vlada plaća plate radnicima u fabrici da ne bi radili ništa. Dakle, Stellantis malo plaća, a prima mnogo subvencija i infrastrukturu.
PresaDiretta: Ključna stvar u svemu su niske plate. Prosečna plata u ovoj zemlji je 500 evra mesečno. Može se dostići 650 evra u slučaju jačih kompanija kao što je Stellantis, ali ne više. On je Jugoslav Ristić, bivši predsednik sindikata radnika u Kragujevcu.
Jugoslav Ristić, sindikalista : Srbija je zemlja sa jeftinom radnom snagom. To je jasno rečeno 2014. godine, kada je naša vlada na CNN pozvala strane investitore da dođu u Srbiju, jer ovde imamo kvalifikovanu radnu snagu i jeftin rad. Pored toga, srpska politika godinama je bila da poziva investitore da plate plate samo 20 % više od minimalne zarade, i Fiat se pridržavao toga. To je raj za investitore. A gde god postoji raj za investitore, postoji pakao za radnike. Mi smo kolonizovana zemlja gde ljudi rade za niske plate. Ne može se preživeti sa 600 evra mesečno.
Saša Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata Fijata: Mi uzimamo rolnu čelika od 25 tona, obradimo je i iz fabrike izlazi automobil. Nema mnogo ljudi u Srbiji koji rade ovakvu vrstu obrade.
PresaDiretta: Mislite li da vas Stellantis dovoljno plaća?
Saša Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata Fijata: Ne, ne, apsolutno ne.
PresaDiretta: Ali morate prihvatiti ponudu?
Saša Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata Fijata Da, da. Izgubio sam posao? Da, naravno.
PresaDiretta: Postoji problem ugovora između vlade i Stellantisa, koji je strogo poverljiv. Niko ne može tačno znati šta je napisano u njemu, a posebno koje garancije Stellantis daje u zamenu za javno finansiranje. Ali, normalno je da ljudi budu držani u neznanju o tako važnom poslu.
Marko Miletić, Portal “Mašina”: Nažalost, u Srbiji jeste. U 2008. godini, mediji su protestovali da saznaju uslove ugovora između Fiata i Srbije. Na kraju je srpska vlada objavila ugovor koji je bio potpuno cenzurisan. Sve. U praksi, objavili su dokument koji je bio sav zatamnjen, crn, crn, crn.
Željko Veselinović je opozicioni poslanik. Sreli smo ga u njegovoj kancelariji, u centru Beograda, blizu parlamenta. Veselinović je veoma zabrinut zbog činjenice da srpska vlada daje mnogo novca kompanijama poput Stellantisa, bez garancije da će ostati dovoljno dugo da povrate javnu investiciju.
Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga i opozicioni narodni poslanik: U Srbiji samo predsednik odlučuje koliko novca će dati kompanijama. Ne moraju nikome objašnjavati koliko novca ulažu, u koje infrastrukture.
PresaDiretta: Između subvencija, poreskih olakšica i direktnih investicija, vlada može potrošiti do 130.000 evra po radnom mestu u deset godina.
Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga i opozicioni narodni poslanik: Praktično, plate se plaćaju našim subvencijama, a sav profit ostaje kompanijama. Samo kompanije zarađuju od ovakve operacije.
PresaDiretta: Sreli smo se sa Borisom Tadićem, bivšim predsednikom Srbije od 2004. do 2012., političarem upućenim u dešavanja u svojoj zemlji.
Tadić je potpisao ugovor sa Fiatom 2008. godine i objašnjava da je želeo da učini zemlju privlačnom za strane investicije. Jedini način bio je nuditi velike popuste, javna sredstva i držati niske plate za radnike. U to vreme suočavali smo se sa investicionom krizom u Srbiji, posebno u automobilskoj industriji.
Boris Tadić, bivši predsednik Srbije: Kada je Serđo Markione došao kod mene, rekao mi je da će u narednih dvadeset godina postojati samo nekoliko kompanija koje proizvode automobile u svetu i da će Fiat biti jedna od njih. Nakon završenih razgovora sa Fiatom, počeo sam da razgovaram sa Mercedes Benzom, Porscheom, Toyotom, o potencijalnim investicijama u Srbiji. Želeli smo da Srbija postane jedan od glavnih proizvođača u ovom delu Evrope. To je bio odličan plan. Ali ekonomska kriza, koja je pogodila sve zemlje sveta, pogodila je i automobilsku industriju. Fiat je proizveo oko 100.000, 150.000 automobila, ali je svake godine proizvodio sve manje.
To je bio problem, jer nisu doneli nove modele u Srbiju, a mi smo platili visoku cenu.
PresaDiretta: Možda ćemo doći do tačke gde Stellantis može diktirati pravila vladi govoreći, ako nam ne date novac koji želimo, preselićemo se u drugu zemlju. Kao što se dešava u Italiji?
Boris Tadić, bivši predsednik Srbije: Nažalost, to je realnost u kojoj živimo. Uvek je reč o globalnoj tržišnoj konkurenciji, ali i o konkurenciji između kompanija i vlade. Ona koja ćebiti sposobna da se prilagodi i ponudi najbolje uslove za investicije, biće konkurentna u budućnosti. Stvari se menjaju tako brzo da ponekad imam veliki strah od konačnog ishoda. Ali, to je realnost u kojoj živimo.
Bilo bi lepo kada bi Italija i dalje bila model industrijskog razvoja kao što je bila tokom 50-ih, 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Ali, danas je taj period istorije čovečanstva nestao, stvari se menjaju.
Priredila informativna služba USS Sloga
.