Pre tri dana u Falk Istu u Knjaževcu održan jednosatni štrajk upozorenja nakon što radnici nisu dobili zadovoljavajuće garancije povodom zahteva za povećanjem plata. Štrajk uistinu jeste bio jednosatni i upozorenja, međutim to može ukazivati i na to da radnici razmišljaju nešto dugoročnije no što smo navikli. O ovome smo razgovarali sa predsenikom sindikata „Sloga“ u ovoj fabrici, Urošem Savićem.
ko je verovati radnicima sa kojima smo bili u kontaktu – oni od sopstvenih strateških zahteva neće odustajati i ovaj štrajk upozorenja je samo jedan deo šire strategije koja se tiče i svih ostalih radnika u Srbiji. U tom smislu ovaj štrajk, zahtevi radnika i njihova strategija stoje u oštrom kontrastu prema situacijama u većini drugih fabrika u Srbiji gde se radnici teško i retko odlučuju i na organizovanje sindikata a još ređe i teže na dugotrajne i često iscrpljujuće radničke borbe.
Ukratko – štrajk u Falk Istu na nivou interne organizovanosti pokazuje da su čak i u ovim i ovakvim uslovima radničke borbe veoma moguće. Sami radnici – a imali smo prilike da pitamo Uroša Savića, predsednika sindikata u Falk Istu – ocenjuju da je situacija komplikovana, ali da se nadaju pozitivnom ishodu.
Oni su se vodili kompleksnom i veoma dobro isplaniranom strategijom u pregovorima: prvo su ispostavili činjenice koje pokazuju da je ovogodišnje povećanje plata koje dolazi kao posledica podizanja minimalne cene rada potpuno nedovoljno usled visoke inflacije i povećanja troškova života.
„Minimalac je povećan za 14%, a inflacija je ove godine oko 18% – to znači da će realne plate i kupovna moć radnika zapravo opasti ove godine“, kaže za mašinu Savić.
Ali dajmo i istorijat i, ako želite, mapu uspeha ove sindikalne organizacije. Sindikat u Falk Istu je osnovan maja 2017. godine kada su nakon nekoliko godina rada u lošim uslovima radnici organizovali zaista spontanu obustavu rada sa najširim mogućim zahtevom: poboljšanje uslova rada. Čista širina ovog zahteva reflektovala je planinu problema sa kojom su se radnici knjaževačke fabrike tada suočavali uključivši tu i sasvim bizarne pojave – kao uostalom i svi ostali radnici u industrijama. Obustava je bila odlučna i manje više beskompromisna: svi su radnici obustavili rad, pridružili su im se stanovnici Knjaževca a u sindikat su se tog dana učlanili gotovo svi radnici.
Danas, pored konkretne snage sindikata da pregovara o ovome ili onome, u kalkulaciji za pregovore uvek će se morati računati i sa time da radnici Falk Ista imaju podršku lokalne sredine. A tako je i ostalo – gotovo svi radnici Falk Ista su članovi sindikata te je njihova pregovaračka moć i pozicija ogromna. I sa takvom pregovaračkom moći izborili su se za svakakve benefit koji su gotovo nezamislivi za ostale tekstilne radnike – kolektivni ugovor, pregovaranja o plati, o platnim grupama i štošta još nešto.
Ukratko, Falk Ist pokazuje kolika moć radnika može da bude kada su ujedinjeni (u sindikat) i kad imaju podršku zajednice.
No, hajdemo se sada baviti konkretnim štrajkom i zahtevom radnika koji je sada na astalu. Jer sem pregovaračke moći i snage, pritisak radnika Falk Ista je bio čak i od toga struktuiraniji i veoma dobro postavljen: nisu se ograničili samo na pritisak na poslodavca, već su pristupili javno dostupnim podatcima o obrtu kompanije, podatcima o obrtima onih brendova za koje su proizvodili patike i cipele, precizno identifikovali sopstveni položaj unutar lanca snabdevanja te pravilno zaključili da je veooma malo verovatno da će uppravljačke strukture da zasuču rukave i da poočnu da šiju cipele te da oni gore brendovi, menadžmenti i ostali marektinsčki stručnjaci nemaju ništa ukoliko neko negde dole ne zasuče rukave i radi osam, deset i više sati dnevno.
Savić nam je potvrdio da je menadžment fabrike u pregovorima stalno pokušavao da se ograniči ne funkcionisanje fabrike Falk Ist u Knjaževcu, alli da su radnici insistirali na tome da je Falk Spa, čiji je Falk Ist Knjaževac deo – poslovala dobro.
Zahtev koji su postavili pre nekoliko meseci za situaciju u Srbiji je gotovo revolucionaran: način na koji je formulisam označio je po svemu sudeći promenu paradigme. Svoj su zahtev naime skrojili u kategorijama plate za život: konkretni je zahtev bio trenutno povećanje plata na nivo minimalne potrošačke korpe i plan za sistematsko povećanje plata u budućim godinama do nivoa od 70% plate za život koju je Centar za politike emancipacije procenio na nešto preko 114 hiljada dinara.
Prema Saviću, radnici su za koncept čuli od svojih brojnih kontakata koje su imali sa organizacijama civilnog društva: „Od kontakta koje imamo došli smo do organizacija koje se bave ovim pojmom, plata za život nam je zvučala zaista utemeljena, i nadamo se da će sam koncept biti uspešan“, precizirao je on.
Drugim rečima, kampanja koja već neko vreme traje i koja je usmerena prvenstveno prema radnicima daje rezultate te koncept plate za život polako ali sigurno ulazi u javni diskurs i, što je još važnije, sindikalne i radničke organizacije počinju svoje politike organizovati oko ovakvih pojmova.
Dakle: organnizujte sindikat – i znajte: niko nikad ne sme da vam zabrani da ga organizujete ili da se u sindikat uključite – motivišite kolege, razgovarajte sa njima, organizujte se, zahtevajte platu od koje možete dostojanstveno da živite.
Izvor. masina.rs, autor Stefan Aleksić
FOTO: Ilustracija rada u tekstilnoj industriji; Foto: Yevgenia Belorusets / Clean Clothes Campaign