Na 138. godišnjicu borbe radnika u Čikagu, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ podsećaju na neprekidnu obavezu u odbrani prava i dostojanstva radničke klase. Ovaj Prvi maj dočekujemo usred rastuće ekonomske neizvesnosti, ratnih sukoba u Evropi i svetu i društveno- političkih procesa i tenzija koji direktno pogađaju i radnike u Srbiji.
U svetu koji se bori sa krizom kapitalizma i širenjem nejednakosti, radnici i u Srbiji sve glasnije izražavaju nezadovoljstvo. Niske zarade, penzije, visoki troškovi života i inflacija ozbiljno ugrožavaju životni standard radnika i penzionera, a temeljna prava poput prava na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje su sve više ugrožena.
Radnici u našoj zemlji su dugo uspavani i demotivisani, suočeni s kontinuiranom degradacijom njihovih radnih i socijalnih prava koja su nagomilavala tokom tranzicionih procesa, dok su nam nepismeni i sumnjivo školovani političari i tranzicijski profiteri krojili sudbinu siromaštva.
Nažalost, svest o tome kod radnika veoma je mala. Velikih štrajkova za bolje plate i uslove rada u Srbiji nema, ili su mali, uvek sporadični i (ne)organizovani, što je delimično posledica nedovoljno snažnih i koordinisanih akcija sindikata, ali i demotivisanosti radnika i niske svesti o pobuni protiv nepravde. Za ovu pasivnost najviše su krivi oni sindikati koji direktno sarađuju sa vladom i poslodavcima kroz neefikasan Socijalno-ekonomski savet (SES), javno se žale na nepravdu, ali su im povlastice koje dobijaju kroz fingirani socijalni dijalog prihvatljive.
Većina radnika Prvi maj će iskoristiti za odmor. Mi to razumemo i poštujemo. Pored teškog života u Srbiji, postoji i fenomen poznat kao sagorevanje na poslu. Nadamo se da će jednoga dana svest biti dovoljno jaka da se umesto jutarnjih uranaka i roštiljanja potrudimo da se zajednički izborimo za bolje radne uslove i kvalitetniji život efikasnijim metodama i nateramo vlast, poslodavce i institucije koje treba da štite radna prava da ne budu korumpirane i da rade u skladu sa Ustavom i zakonima, i da na kraju izmenimo i Zakon o radu koji je loš po radnike.
U duhu solidarnosti i internacionalizma, kao sindikat nastavićemo kroz sve vidove sindikalne i političke borbe da sarađujemo i da se borimo protiv eksploatacije radnika, za demokratske, sindikalne i građanske slobode, te očuvanje socijalnih dostignuća poput socijalne sigurnosti i javnog zdravstva, koja su sve više na udaru privatizacije.
Pozivamo sve radnike, penzionere i simpatizere da se pridruže našoj borbi za bolju budućnost. Nećemo pristati na kompromise kada su u pitanju ugnjetavanje, diskriminacija i eksploatacija. Samo jedinstvena i organizovana borba može omogućiti put ka pravednijem društvu. Mi, kao radnički sindikat, odlučno odbijamo da budemo pasivni posmatrači i da plaćamo cenu kapitalističke krize. Nastavljamo borbu onako kako znamo i umemo.
Živeli radnici, živeo Prvi maj!
.