Nekada su se za Prvi maj radnici i sindikati okupljali kako bi ukazali na svoj težak položaj i zahtevali zaštitu svojih prava. Sada se čini da većina jedino pita kakvo će biti vreme za praznike. Razgovarali smo sa onima koji rade ovih dana. Hoće li biti adekvatno plaćeni?
Veliki broj zaposlenih ovih dana ne radi, ali ima službi koje ne mogu imati slobodne dane za praznike. S druge strane, rade oni koji možda i ne bi morali, i pri tom mnogi od njih nisu sigurni da li će im plate biti veće jer rade za praznik.
U ovogodišnjem kalendaru rada ima 12 neradnih dana zbog praznika. Nova godina, Božić, Dan državnosti, vaskršnji praznici, 1. maj i Dan primirja. Za bolnice, domove zdravlja, policiju, vatrogasce, komunalne službe ti dani su radni.
“ Isto tako je i dobar deo firmi koje se bave proizvodnjom, u kojima, da kažem, proizvodnja se odvija u tri smene, gde prosto ne postoji mogućnost da se ta proizvodnja prekine, jer bi to poslodavcima, da kažem, nanelo velike troškove. Sve ostalo, znači praktično mislim na tu neku administraciju, mislim na raznorazne prodavnice, butike, uslužne i delatnosti tako dalje, to nije u obavezi da radi”, rekao je za “ Beogradsku hroniku” na RTS-u, Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga”
Poslodavci su u obavezi da onome ko radi na praznik isplate prazničnu dnevnicu. Međutim, u malim firmama, prodavnicama, zanatskim radnjama, gde ne postoje sindikati ni kolektivni ugovori, to često nije slučaj, pa pravnici savetuju da radnici traže pismeni nalog od poslodavca da za praznik moraju da rade.
“Ili se eventualno desi da poslodavac, na primer, na platu ili na dnevncu nekom zaposlenom doda 1000 dinara, ne više od toga, iako bi to moralo da bude znatno više, ali da jednostavno na taj način budu “vuk siti i ovce na broju”, jer jednostavno su radnici malo više plaćeni i oni osećaju kakvu – takvu satisfakciju, a s druge strane poslodavcu to odgovara, jer nije ispunio, da kažem, zakon u potpunosti, jer on na taj prekovremeni rad, odnosno rad na državni praznik, mora da plati dodatne poreze, doprinose” Ističe Veselinović.
Radnici mogu poslodavca prijaviti inspekciji rada i pokrenuti sudski proces. Ali mali broj njih se opredeljuje za takvo rešenje, jer ili ne znaju svoja radna prava ili ne žele da izgube posao. U svakom slučaju, proces je kompleksan.
“ To je nešto što je generalno veoma teško, s obzirom na to da u Srbiji postoji oko 350 inspektora rada, koji treba da kontrolišu oko 400.000 pravnih subjekata”, zaključuje Veselinović.
Za neradne dane poslodavci najčešće angažuju mlade, povremeno zaposlene ili neformalno zaposlene po ugovoru. Ta radna snaga je i najjeftinija. I pored duge tradicije obeležavanja 1. maja, poslednjih decenija to nije povod da se na ulicama od poslodavaca i sindikata traži više.
Informativna služba
Izvor: Beogradska hronika-RTS
..