Пише: Александар Новаковић[divider]*Куцамо на врата изневерених обећања*
Беше то 26. октобар 2013. године. Министар Тасовац се у Народној библиотеци Србије састао с домаћим писцима, издавачима, књижевним критичарима, представницима књижевних магазина и листова, а све у жељи да, је ли, изађе у сусрет нашој интелектуалној креми. Захтеви беху да се финансијски подрже културна гласила, папирна и електронска те да се уведу стипендије за надарене писце од 60 хиљада месечно јер се од писања може живети али, као што рече познати афоризам, не сваког дана. Спомињало се још штошта, већ како је ком издавачу, а нарочито гледе откупа књига, или писцу лично (није да се жалим али узмите мој случај) одговарало. Ову иницијативу је покренуло четрдесетак угледника из књижевне бранше. Диспаратност гласова се подразумевала. Присуство писаца који припадају свим политичким опцијама такође. Основни захтеви, међутим, беху озбиљни и поткрепљени потписима, подршком и присуством преко стотину, како се говорило у СФРЈ , “културних радника”. Тасовац је у кратком обраћању саопштио да ће окупљени “врло брзо” добити одговор Министарства.
И прође тако више од две године… Књижевност понире, културни часописи махом мртви, књижевне награде додатно обесмишљене а издавачка сцена је “хавајска” – имамо Лагуну и , иза ње, у другом плану, Вулкан. У међувремену је Тасовац потпуно изгубио глас и саветника, добио другог саветника, слободни медији су махом погушени, новинари се малтретирају и уцењују сваког дана, цензорска стега дроби кичму преосталим слободњацима а министар наш културно ћути. Ту и тамо постави неку штоперицу на грађевину од капиталног културног значаја и баждари време. Те неће сад отворити него сутра, те се време уротило против њега, те време иде страховито брзо, те нема пара и неће их ни бити ал нема везе – ја и даље министрујем. Камо оде онај бритки језик министре? Сећате ли се како сте били дрчни у жирију Србија има таленат? Ах, да, нема потребе за тим. Лако је избрусити неког анонимуса који умишља да зна да пева. Наш премијер не пева. Самим тим нећете певати ни ви. Боље је да ћутите.
ОК, а шта су писци у целој тој причи? Е, видите, они су, расцепкани, подељени у Бога питај колико бескорисних удружења, гори од анонимуса. И они и издавачи. Анонимусу у Србија има таленат би Тасовац лепо рекао: ниси прошао или прошао си. Имаш мој глас или немаш мој глас. Фалшираш или не фалшираш. Можда би анонимусу увалио који тренутак тишине пуне напетости али, прође и то, после знаш на чему си. А писце је Тасовац, као и медије, као и издаваче, као и целокупну културу, препустио забораву. Као и демократске вредности за које се наводно залаже. Сви они нису вредни његових одговора а камоли мисли. Свима њима откуцава онај несрећни сат на Народном музеју. Да, да, и Музеју савремене уметности. И позориштима. И филму. И основним људским слободама. Али, не брините – министров ручни сат увек тачно показује време, право време. За онога ко је на власти је увек право време.
Објављујемо уз сагласност аутора, сарадника УСС Слога.
[divider]O AUTORU
Александар Новаковић је рођен 1975. године у Београду. Пише романе, драме, афоризме, песме и кратке приче. Дипломирани историчар и драматург, доктор наука о драмским уметностима из области студије позоришта. Магистарски рад Словени као драматис персонае у драмама енглеског говорног подручја 1878-1990 одбранио је 2006. године на Факултету драмских уметности. Докторски рад с темом Странци као драматис персонае у српској драми 1734-1990 одбранио је 2012.године на Факултету драмских уметности. Објавио је театарске студије: Како је Тито разбијао Тикве (Народна књига,Београд, 2005) и свој магистарски рад под насловом Сломљено словенско огледало (Мали Немо, Панчево, 2010). Стручне радове везане за историју филма и позоришта објављивао је у Годишњаку за друштвену историју.
Драме: Систем (Народно позориште Ужице, 2001), Зуби (Српско народно позориште, Нови Сад, 2004), Аладинова чаробна лампа (Пинокио, Београд, 2007), Наш човјек (Херцегновско позориште, коаутор, 2008).
Збирке драма: Блискост (Светозар Марковић, Зајечар, 2006), После Утопије (КЦ Краљево, 2009).
Аутор је десетак различитих драмских и документарних форми емитованих на Другом и Трећем програму Радио Београда.
http://aleksandarnovakovic.weebly.com/o-meniabout-me.html [divider]