Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, rekao je za “danas.rs” da troškovi zdravstvene zaštite za građane postaju sve veći, da se sve više novca troši za zdravlje, i da je zdravstveni sistem pred kolapsom.
“Nedostatak opreme i osoblja primorava građane da se okreću privatnim lekarima, često uzimanjem kredita, jer je čekanje na pregled u državnim ustanovama postalo neodrživo“, objašnjava Veselinović.
Kada je u pitanju udeo hrane i računa u ukupnim rashodima, Veselinović je, takođe, skeptičan da su podaci RZS relevantni, jer smatra da su u praksi osnovni troškovi života veći.
„Kada Republički zavod za statistiku (RZS) objavi da domaćinstva najviše troše na hranu i račune, sigurno je da je potrošnja za osnovne potrebe još veća. To je toliko osetno i vidljivo da ni oni uz sav trud nisu mogli da ih izbegnu. Podaci pokazuju da se u Srbiji živelo lošije nego godinu dana ranije, a verovatno da je to slučaj iz godine u godinu.
Pad životnog standarda je toliko očigledan da ni provladine institucije više ne mogu da ga sakriju“, zaključuje Veselinović.
Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku reagovao je na tekst „Za stan i hranu pola plate“ objavljen u dnevnom listu Danas, a na portalu Danas.rs, sa naslovom „Domaćinstva troše više nego što prihoduju: Pad životnog standarda u Srbiji očigledan“.
„Ne možemo da se složimo sa konstatacijom Gordane Matković, programske direktorke Centra za socijalnu politiku, da podaci RZS-a ilustruju pad životnog standarda građana. Još dalje ide gospodin Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije (Sloga), dovodeći u pitanje relevantnost podataka Republičkog zavoda za statistiku tvrdeći da su „u praksi osnovni troškovi života veći i pad životnog standarda toliko očigledan da ni provladine institucije više ne mogu da ga sakriju“.
Gospodin Veselinović donosi zaključke na osnovu svoje percepcije, ne podržavajući ih konkretnim argumentima, pokušavajući na taj način da naruši kredibilitet RZS-a. Posmatranje podataka o kretanju učešća izdataka domaćinstava za osnovne životne potrebe u periodu od prethodnih desetak godina – od 2011. do 2023. godine, osporava njegovu tvrdnju da se iz godine u godinu živi sve lošije. Izdaci domaćinstava za hranu i bezalkoholna pića i za stanovanje imali su oduvek najveći udeo u strukturi lične potrošnje domaćinstava. Ove dve grupe lične potrošnje koje se mogu smatrati izdacima domaćinstava za osnovne životne potrebe, imale su zajedno najveće učešće u ličnoj potrošnji 2011. kada je to učešće iznosilo 58 odsto. Od 2011. njihovo učešće je u konstantnom padu, uz blage oscilacije zabeležene 2013, 2022. i 2023. godine. U 2023. učešće ove dve grupe lične potrošnje iznosi 53,2 odsto, što je i dalje daleko niže nego u 2011. godini.
Opširnije u tekstovima na sajtu Danas.rs
Domaćinstva troše više nego što prihoduju: „Pad životnog standarda u Srbiji očigledan“
Kovačević (RZS): Siromaštvo manje danas nego 2011. godine
….