Rast minimalne zarade i rekordna zaposlenost ne znače i bolji život za većinu radnika u Srbiji. U novogodišnjem intervjuu predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga Željko Veselinović govori o kompresiji plata, rastu cena, ignorisanju radničkih prava i naporima da se prvi put u Srbiji formira autentična Radnička partija.
Kako danas izgleda ekonomska slika Srbije iz ugla radnika?
Ako se gleda nominalno, minimalna zarada od oko 550 evra ne deluje mala. Međutim, problem nastaje kod zaposlenih na složenijim poslovima, čije su plate povećane svega 5,1 odsto. To dovodi do kompresije zarada, pa danas čistačica i kvalifikovani majstor rade za gotovo istu platu. Da su sve zarade rasle kao minimalna, oko 20 odsto, efekti bi bili vidljiviji. Ovako, većina radnika i dalje ima niska primanja u odnosu na cene i troškove života, koji su dostigli nivo većine zemalja Evropske unije, dok su plate višestruko niže. Zbog toga kvalitet života radnika ostaje veoma nizak.
Kako političke tenzije utiču na sindikalnu borbu?
Visoke političke tenzije formalno šire prostor za sindikalnu borbu, ali istovremeno nose rizik da se svaka radnička pobuna proglasi političkom. Taj narativ u Srbiji postoji godinama. Sindikat Sloga je takve pritiske trpeo dugo, ali nismo želeli da ulazimo u avanturizam i pozive na generalni štrajk sa društvenih mreža. Samo jedinstvo svih sindikata i jasno definisane socijalne teme mogu biti ozbiljan osnov za takvu odluku. Sve ostalo može ljude ostaviti bez posla i bez ikakve zaštite, a mi to kao odgovoran sindikat ne smemo da dozvolimo.
Da li se krize u Evropskoj uniji već osećaju u Srbiji?
Srbija je godinama korišćena kao prostor za jeftinu radnu snagu i visoke subvencije, uz slabu zaštitu radnika. Deo tih firmi sada odlazi jer su im troškovi porasli, na šta sam ranije upozoravao. Možda je to dugoročno i prilika da dođu kompanije sa složenijom proizvodnjom i većim platama, ali globalna nestabilnost i ratovi donose dodatnu neizvesnost, kako za radnike, tako i za investitore.
Ima li u ekonomskoj politici države socijalne pravde?
Socijalna pravda nije samo pitanje zaposlenosti i plata, već i uslova rada i stvarnih prava radnika. Iako Srbija ima rekordnu zaposlenost, mentalitet dela poslodavaca, zakoni koji im idu na ruku, izostanak ozbiljnih kazni i uvoz jeftine radne snage doveli su do toga da država i dalje forsira model niskobudžetne industrije i minimalnih prava zaposlenih.
Zašto se ignoriše novi zakon o radu i zašto nema podrške opozicije?
Radnici se kod većine političkih stranaka pominju isključivo populistički, kada treba osvojiti jeftin politički poen. U vrhovima tih stranaka gotovo da nema ljudi koji su ikada radili u realnom, naročito proizvodnom sektoru. Onaj ko nikada nije izašao iz kruga dvojke ne može da razume probleme ljudi koji mesecima ne primaju platu. Ne možete u skupom odelu doći pred takve ljude i pričati prazne političke fraze. Zakon o radu koji smo predložili verovatno niko nije ni pročitao, a i da jeste, pitanje je da li bi ga razumeo i umeo da obrazloži.
Dokle se stiglo sa osnivanjem Radničke partije?
Inicijativu smo pokrenuli u decembru 2024. godine, nakon procene da je došlo vreme za autentičnu radničku partiju moderne levice. Posle više od godinu dana prikupili smo potpise, koji su sada u fazi sređivanja i pripreme za predaju. Proces je bio izuzetno težak i pun opstrukcija, ali nismo odustali. Upravo zato Radnička partija mora da bude štit za radnike, nezaposlene, penzionere, seljake i studente.
Koliko vaše lično radničko iskustvo utiče na zakone i političke prioritete koje danas zastupate?
Lično sam 13 godina radio u Železari Smederevo, u pogonu Topla valjaonica, u teškoj industriji crne metalurgije. Tamo su radili i moji roditelji i generacije pre njih. Kao radnik i kao radničko dete znam šta znači radnički hleb i kakve probleme ljudi imaju. Zato će naš fokus biti konkretna prava: novi Zakon o radu, Zakon o roditelju negovatelju i Zakon o PIO fondu.
Poruka radnicima za novu godinu?
Svim građanima, radnicima i penzionerima, a za mene su to svi koji žive od svog rada, želim dobro zdravlje, porodičnu sreću i sigurnost radnog mesta. Ali i više hrabrosti u borbi za sopstvena prava. Samo zajedno, solidarno i uz međusobnu podršku možemo se suprotstaviti bahatim poslodavcima i obezbediti dostojanstveniji život radničkoj klasi.
Razgovarao: Pavle Heđeši, novinar.
Dozvoljeno je prenošenje teksta i vizuelnog materijala (fotografije/ilustracije) uz navođenje izvora.
.