Председник једног војних синдиката Дејан Павловић за “Сведок “ каже да људи беже из Војске и поручује: Председник Вучић лаже, нема људство да обезбеди границе, Србија је у великом безбедносном ризику
[divider]Пише : Оливера Миливојчевић
[divider]Kvalitetna i objektivna informacija zahteva novac. Poštujte rad novinara i pomozite opstanak slobodnog novinarstva. Kupite Svedok na vašem obližnjem kiosku…[divider]
Председник “Слоге- синдиката запослених у Министартву одбране и Војсци Србије” Дејан Павловић тврди да “председник по ко зна који пут обмањује грађане изјвама да је држава безбедна и да има капацитет да да херметички затвори границе пред најездом миграната”.
“ То је невероватно што председник прича. Ми немамо могућност да се одбранимо никако , ако би нам се десило оно што се Грцима дешава. Прво, наше границе већ годинама не обезбеђује војска већ погранична полиција. Друго, наша војска је из дана у дан све опустошенија са људством. У војсци имамо невиђени одлив кадрова, а о томе нико ништа неће да каже. Сви прећуткују истину “, каже Павловић у разговору за “Сведок”
Сведок: Какво је стварно стање у Војсци Србије?
Дејан Павловић: Стање у војсци је из дана у дан све горе. Одлив кадра је непланиран и већ толиких размера да га је немогуће зауставити. Војску Србије годишње напусти и до хиљаду припадника. Министарство је покушало да заустави одлив кадрова отварањем сталног конкурса за професионалне војнике али то није ни мало ублажило проблем. Војску највише напуштају професионални војници који су и најугроженија категорија запослених али су све чешћи случајеви да и официри напуштају војску, па чак и они са вишим чиновима. Можете замислити какво је ставрно стање када је министар податке о одласку кадрова прогласио војном тајном. То се одразило на оне који су остали, јер трпе све већа психо- физичка напрезања, раде посао јеан за троје, па људи сада још више мисле о одласку, а чини ми се да држава нема жељу да то заустави.
С: Шта су главни узроци што људи одлазе?
Д.П: Главни разлог је мала плата која се не исплаћује по закону. Основица за обрачун плате припадника војске је прописана Законом о војсци и она износи 75% од основице просечне зараде у Републици Србији, али доласком актуелне влсти ова основица никада није испоштована, а поред тога задесило нас је и смањење плата у јавном сектору. Касније је кроз измене и допуне Закона о Војсци додата речница да Влада Србије може одлучити да та основица буде мања ако у буџету нема средстава. То буквално значи да основица може бити један динар.
Поред плате морам да напоменем да се припадницима војске не исплаћује накнада за топли оброк и регрес а накнада за долазак и одлазак са посла је ограничена на 650 бодова што износи 11986 динара,па тако неко ко путује на посао из једног места у друго да још пола плате за пут. Прековремени сати се не плаћају а они су услед великог одлива кадра све већи. После мог састанка са министром одбране кренуло се са исплатом дела прековремених сати. Кажем дела јер су многима после три године застарели остварени сати, не воде се тачне евиденције а плаћа се највише 32 сата месечно што дозвољава закон иако се оствари много више. Најтеже прековремене сате остваре професионални војници јер када дође продужетак уговоракоманданти их условљавају да потпишу изјаву да су све сате искористили да би им продужили уговор, па се стиче утисак да је плата у војсци већа. А плата, рецимо, професионалног војника око 44.000 динара. Данас исту плату имају радник на трафици и професионални војник. Задњим повећањем плате још више је направљен јаз између генерала и војника. Генерал данас има три ипо пута већу од војника, и поред тога низ других привилегија.
Разлог за бежање из војске је И обављање послова који вам нису у опису радног места. Млади људи долазе у војску најпре из патриотских разлога, а затим јер је војнички живот изазов за младе, аонда доживе разочарење када уместо да носе пушку и изводе обуку, добију тример или метлу и цео дан чисте касарну. Тако разочаран војник одлази чим нађе други посао, а они који остану често одлазе јер трпе мобинг од стране амбициозних команданата којима је министар дао овлашћење да одлучују коме ће продужити уговор а коме неће.
Каријерно напредовање није предвидиво јер је Уредбом о стањима у служби прописано да где год ишли на школовање или усавршавање или ако требате напредовати морате имати позитивно мишљење команданта. Тако имамо ситуацију да не напредују увек најбољи.
Што се тиче напредовања подофицири су најугрожрнији јер не постоји довољан број формацисјких места заставника па многи по петнаестак година носе чин старији водник прве класе а са официрима то већ није слуај чак сматрам да на ово бројно стање имамо превише пуковника и генерала.
С: Али ви се ту нешто само жалите, а добили сте нове униформе и наоружање…
Д.П:Тачно је да смо добили ново наоружање. Питање је да ли нам је баш то требало и да ли смо могли проћи јефтиније, али то је питање за министра. Што се тиче униформи морам да кажем да је апсолутна неистина да војници имају три пара униформи и чизама. Нико нема ни два пара чизама а чак нема довољно униформи и чизама за замену па се довија свако како зна и уме. О квалитету уноиформе тек треба да се дискутује ,јер сматрам да за исти новац може да се добије много боља и квалитетниа и удобнија уноформа .
С: Зашто се онда ћути о стању у Војсци Србије?
Д.П: Као што сам рекао свако напредовање је условљено мишљењем предпостављеног и тако сваки командант фингира стање на свом нивоу како би се домогао већег чина а са друге стране имате министра који нема војно знање и није у стању да сагледа право стање ствари. А они на највишим дужностима су задовољни јер имају плату три ипо пута већу од војника, а поред тога су ангажовани у разним управним одборима, службени аутомобиле их вози где год иду, имају дневнице за свако кретање тако да им плата остаје чиста.Команданти на синдикате гледају као на непријетељску организацију, управо јер синдикати указују на кршење прописа. Чак иде до те мере да се крију документа од представника синдиката, не постављају се на одређене дужности, а врло често се саслушавају они који се пожале синдикату. Када синдикат укаже на проблем команданти се најешће не труде да реше проблем већ воде истрагу да сазнају како је синдикат сазнао за не поштовање прописа а многи су принуђени да крше прописе по наређењу команданата.
С: Ви говорите о кршењу прописа… Дајте, ако их има, неки конкретан пример…
Д.П: Јавне набавке су често сумњиве. Војска више своја возила не поправља у својим радионицама већ у приватним сервисима којима се дају огромне суме за ситне поправке. Грађевинске радове такође изводе грађевинске фирме које погоде посао а физики радници буду војници. Фирма наравно наплати новац. Прошле године смо имали ситуацију да је неко набавио 34 тоне паштета Фармер са кратким роком трајања па је Начелник управе за логистику променио јеловник у свим јединицама и војник је јео четири паштете дневно да би их утрошили. Наравно нико није одговарао. Бројни су такви примери.
[divider]Kvalitetna i objektivna informacija zahteva novac. Poštujte rad novinara i pomozite opstanak slobodnog novinarstva. Kupite Svedok na vašem obližnjem kiosku…[divider]
С: Као представник синдиката знатде ли шта се дешава са обећаним јефтиним становим а за војску?
Д.П: Ти станови су обећани за 2017. па 2018. годину али се још не назире завршетак. У свакој предизборној кампањи се спомиеу станови за војску. Још 2014. је обећано да че ти станови бити 380 евра по квадрату колико чујем сада, у Београду ће бити 600 евра на локацијама које нису баш атрактивне. Посојала су много боља решења.
С: Самопроглашена држава Косово И њен нови премијер Агим Курти најавили су да ће увестои пбавезан војни рок. Шта се дешава у Србији са таквом могућношћу И да ли смо ми неозбиљнији од неважеће државе Косово?
Д.П: Сада нема ни смештајних капацитета а ни довољно старешинског кадра за тако нешто, али сматрам да је потребно увођење војног рока најпре јер би биле смањене последице одлива кадра а и због безбедносних изазова треба сваки грађанин да буде обучен. Наравно увођење војног рока изискује и додатна буџетска средства. Судећи по политици коју води ова власт до тога скоро неће доћи.
С: То што сте ви испричали о војсци, о одливу кадрова наводи на питање, каква је заправо безбедносна ситуација у Србији. Да ли Србији прети опсаност уколико дође до великог прилива миграната?
Д.П: Не бих да ширим панику али сматрам да грађани нису још свесни каква нам опасност прети. Прво немамо података о мигрантима ко су, да ли су осуђивани, каквог су здравственог стања. Као што сте имали пилику да видите то су углавном војно способни млади људи па се поставља питање ако су то мигранти где су им жене и деца, стари људи. Предсендик је најавио да долазе да повећају наталитет што мене као човека забрињава, јер су друге вере и обичаја и често насилни.
Ако пажљиво пратите њихово кретање видећете да се крећу у групам које личе на војне формације и увек имају вођу. Те мање групе се неколико пута дневно састају са другим мањим образујући формацију јачине вода. Имали смо прилике и да иду у наводну шетњу од Београда до Инђије што може да се пореди са маршом, а признаћете да неко ко није физички припремљен не може баш толико да пешачи. Често се дешава да уђу у сукоб са нашим грађанима и врло често у тучи користе ножеве које им приликом уласка нико није одузео. Доласком великог броја миграната повећава се и ризик од напада на наше грађане. Сматрам да је држава требала да им ограничи кретање, чак и забрани уласке у објекте где има доста наших грађана а на улици ограничи да се не могу кретати у групама већим од оне коју може контролисати патрола полиције.Дискутабилно је и постављање кампова за мигранте близу граница са НАТО земљама. Врло је могуће да је то нечија војска коју неко може употребити за стварање нове исламске државе на Балкану.
С: Да су Војска Србије И наше безбедносне стуктуре спремне И способне да обезбеде сигурност грађанима Србије?
Д.П: Војска је некада обезбеђивала државну границу и то су чиниле гранине јединице. Граничне јединице су биле у саставу граничних батаљона који су се састојали из граничних чета које су у свом саставу имале више караула које су се физики налазиле у граничном појасу. Тада се граница обезбеђивала патролом, заседом, осматрачницама, рејонским стражарима и стражарима код карауле. Дакле била је мала вероватноћа да неко неопажено пређе државну границу. Од 2006. године државну границу обезбећује гранична полиција која то ради на сасвим други начин, патролирањем возилима. Услед неприступачних терена не могу свуда ни да приђу до границе.
Војска сада у свом саставу нема јединицу опремљену и оспособљену за обезбеђење државне границе, а ангажовањем неке од јединица угрозиће се обављање основних задатака, јер је тренутно одлив кадра учинио своје И ми више немамо кога да пошаљемо. Позивањем резервног састава не верујем да би попунили јединице,јер смо сведоци да је скоро донет закон о правима бораца којим борци нису задовољни. Примера ради борац добија борачки додатак када наврши 60 година под условом да он и чланови његове породице немају никаква примања. То ће сигурно утицати на одзив резервног састава.
Можда је једно од решења упућивање Комуналне полиције на војну обуку и слање на државну границу. Са платом коју имају корисније је да обезбеђују државну границу него да асистирају БУС ПЛУС контролорима… (опширније у штампаном издању)
[divider]Kvalitetna i objektivna informacija zahteva novac. Poštujte rad novinara i pomozite opstanak slobodnog novinarstva. Kupite Svedok na vašem obližnjem kiosku…[divider]
Антрфиле
Има синдиката који раде за власт и терају раднике да скупљају гласове СНС
“Синдикат запослених у министарству одбране и Војсци Србије је формиран најпре у оквиру Заједнице синдиката Србије. Формирао сам га са групом незадовољних чланова Војног синдиката Србије. Били смо незадовољни променом начина иступања председника ВСС Новице Антића којине најпре позивао народ на ,,Трећи Српски устанак“, а после састанка са премијерком променио начин деловања да би касније одлучио да иде на изборе као члан покрета Метла 2020. А уз све то задржао је и функцију председника синдиката.
Уласком у Заједницу синдиката Србије кренули смо да радимо и успели да изборимо неколико добрих ствари за припаднике војске али смо брзо схватили да Заједница синдиката Србије није синдикална организација већ да отворено подржава власт а Петар Миловановић и Мира Баста су чак чланови Покрета Социјалиста. Све више их је занимало скупљање капиларних гласова, почели су да цензуришу сваки допис који смо слали ка МО а једном приликом су ме чак терали да прочитам говор у коме треба да хвалим Александра Вучића и Александра Вулина, што сам ја одбио. После тога су кренули притисци, чак се води и дисциплински поступак против мене због синдикалног рада, тотално измишљен, а Петра Миловановића и Миру Басту то није занимало. Врхунац је био када је ту лажну синдикалну организацију напустио Синдикат возача и радника одржавања из ЈКП Градска Чистоћа. Председник тог синдиката Богосав Нешовић је пријавио градоначелнику руководство предузећа које раднике приморава да скупљају капиларне гласове за СНС. Богосав Нешовић је добио отказ а Мира Баста је подржала директора робовласника.
Како је суштина рада сваког синдиката борба за права запослених и за што бољи материјални положај, одлучили смо да напустимо лажну синдикалну организацију Заједницу синдиката Србије и формирали Слога Синдикат запослених у минисарству одбране и Војсци Србије”, објаснио је Павловић.
[divider]Kvalitetna i objektivna informacija zahteva novac. Poštujte rad novinara i pomozite opstanak slobodnog novinarstva. Kupite Svedok na vašem obližnjem kiosku…[divider]
…