Izvor: vesti-online.com, 17.08.2017. –
Autor: D. Dekić.-[divider]Radnicama niške fabrike Olimpijas, koja radi za italijanski Beneton, zabranjeno je da piju vodu dok rade, a u toalet mogu samo tokom pauze.
Da je informacija neverovatna, ali istinita, uverila se i inspekcija rada koja je zatekla zaključane toalete.
Još neverovatnije je da inspektori kažu da fabrika nije prekršila zakon, jer poslodavac mora da „obezbedi zaposlenima toalete“, ali nije precizirano da treba da budu otključani.
Žene iz Olimpijasa, koje su insistirale na anonimnosti, požalile su se na mobing redakciji „Južnih vesti“, jer su mnoge lošeg zdravlja i ne mogu da čekaju pauzu za toalet.
Tu nije i kraj njihovim mukama, jer tvrde da ako uzmu bolovanje, po povratku trpe odmazdu šefova, koji ih po kazni, šetaju iz jednog sektora pogona u drugi.
– Ne sme ni voda da se pije i ni sa kim da se priča tokom posla. Za svaku grešku dele opomene pred otkaz. Ako se razboliš, ne dao Bog da odeš na bolovanje, jer je tu hajka, pozivi. Sve su gori, a na kraju kažu „država je kriva, ona je dala vama male plate, ne mi“ – priča jedna od zaposlenih.
Da država jeste najveći krivac, za „Vesti“ kaže i predsednik Udruženog sindikata Srbije Sloga Željko Veselinović, ali je prema njegovim rečima, delom krivica i na radnicima koji iz straha od otkaza ćute.
– Vlast promoviše naše radnike kao jeftinu radnu snagu i sistem gde je radnik bukvalno rob koji za 200 evra radi i trpi poniženja – ukazuje on.
Da niški slučaj nije jedinstven, podseća, na Juru i pelene za radnike da ne bi išli u toalet, na klečanje pred rukovodstvom južnokorejske kompanije, pa mobing u pogonu u Rači gde su zaposleni mobingovani, šamarani, a žene seksualno uznemiravane.
– Pošto država nije reagovala i kazni nije bilo, taj recept su i drugi preuzeli, a naročito italijanske firme u Srbiji, pa je i Geoks dozvoljavao odlazak u toalet samo tokom pauze, a nekoliko radnika koji su se pobunili dobili su otkaz za primer ostalima – priča on i ističe da je sramota što država štiti strane poslodavce koji mobinguju radnike, a inspekcija svojim zaključcima nemile događaje banalizuje.
Strah guši prava
Željko Veselinović poziva radnike da se oslobode straha, sindikalno organizuju i izbore za prava, poput kolega u italijanskoj fabrici obuće Falk ist u Knjaževcu.
– Odgovornosti ima i na samim radnicima koji se posle surovog ponašanja vlasnika firmi jave anonimno medijima da ne izgube posao, a mediji to objave, ali kad nema imena i prezimena, to i nema naročitog ođeka u javnosti. Radnici treba da se ohrabre, obrate sindikatima i da saznaju svoja prava i izbore se za njih – kaže Željko Veselinović.
Srž problema predsednik Upravnog odbora Udruženja Stop mobing Srbija Žika Živadinović vidi u činjenici da vlast poziva strance nudeći jeftinu radnu snagu, pa se većinom odazivaju oni sumnjivog kapitala.
– Te strane firme uzmu od 4.000 evra pa naviše subvencija po radniku i što je najgore dobiju i zaštitu inspekcije koju domaće firme nemaju, pa ako dođe do mobinga radnika, slušamo problematične priče kako je sve u redu – naveo je Živadinović za „Vesti“.
Ipak on hrabri sve koji trpe surovo iživljavanje, tvrdnjom da su presude za mobing u korist radnika sve češće, što, kako naglašava, pokazuje da nije nemoguće dokazati mobing na poslu.
Najhrabriji u javnom sektoru
Žika Živadinović kaže da udruženju stiže prilično prijava za mobing, ali su većinom najhrabriji da se jave oni iz javnog sektora.
– Oni imaju i sindikalnu zaštitu, dok se to organizovanje u privatnom sektoru sprečava, a radnik koji je kod privatnog poslodavca, ako se i požali inspekciji, ne dobije odgovor, jer inspektori i ne izađu na teren – naveo je on, ukazujući da putem poverenika za informacije od javnog značaja i našeg udruženja mogu da obezbede izlazak na teren.
…