Аутор: Г. Влаовић, danas.rs[divider]
Београд, 9 март 2015. – Председник Удружених синдиката „Слога“ Жељко Веселиновић каже за Данас да су готово свакодневно у власти присутна превирања и међусобни обрачуни, тако да не треба да чуди разногласје на линији Министарство – Агенција.
screenshot: Danas
Дијаметрално супротне изјаве министра привреде Жељка Сертића и директора Агенције за приватизацију Љубише Шубаре о томе да ли ће приватизација предузећа у реструктурирању бити завршена у законском року, до краја ове године, ставиле су под лупу јавности рад те институције чију је неефикасност ресорни министар критиковао.
Како Данас сазнаје у Влади Србије, основни проблем представља неажурност Агенције, па је тако досад припремљена документација за приватизацију свега 12 од 512 предузећа која би, како је планирано, до краја године требало да добију новог власника или оду у стечај. Министар Сертић, сазнаје наш лист, веома је незадовољан таквим стањем ствари, због чега је направљена нова систематизација по којој ће запосленима плата бити смањена за 45 одсто. Шубара је недавно, у свом медијском наступу, као основни разлог неефикасности у раду Агенције за приватизацију навео да је веома мало урађено за време док је министар привреде био Саша Радуловић, али и да постоји опструкција запослених у самој Агенцији који се плаше да ће остати без посла, због чега је реаговао министар Сертић нагласивши да то тако више неће моћи.
Стручњаци су и раније тврдили да Агенција већ десетак година у континуитету траљаво и лоше ради свој посао.
– Генерално гледано, Агенција дела рђаво без обзира ко је на власти. Због таквог понашања, предузећа у реструктурирању су доведена у тешко стање и потпуно је немогуће ту ситуацију брзо решити. Имао сам прилику да сарађујем са Агенцијом и тада сам се сусрео са неискусним и неоспособљеним службеницима чији се рад своди на бирократско „отаљавање“ и гледање сопствених интереса. Постоји низ примера да је Агенција аљкаво радила свој посао, а огроман број поништених приватизација јасно показује да она није вршила своју основну функцију, а то је да пажљиво анализира а потом и прати рад послодаваца са којима су направљени купопродајни уговори – каже за Данас Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду.
Он додаје да кривицу сносе и руководства и синдикати у појединим предузећима којима више одговара „статус кво“ него приватизација или стечај у коме могу остати без својих радних места и завидних примања.
– Сертић је апсолутно у праву када каже да овако више не може и да у Агенцији за приватизацију треба спровести корените промене како би могла да одговори свом задатку. И кад је реч о идеји Владе да се предузећа са негативним капиталом продају по минималној цени од једног евра, то је модел који се примењује у иностранству и далеко је боље решење него стечај. Дакле, тај модел свакако треба примењивати, али уз обавезивање послодавца да запосли нове раднике и настави са производњом чак и ако је нужно да промени делатност. Други модел је Железара Смедерево, давање инвеститору управљачких права уз обавезу наставка производње – истиче Савић.
Председник Удружених синдиката „Слога“ Жељко Веселиновић каже за Данас да су готово свакодневно у власти присутна превирања и међусобни обрачуни, тако да не треба да чуди разногласје на линији Министарство – Агенција.
– Разне групације унутар власти се међусобно боре. Стално гледамо сукобе на линији председник – Влада, затим сукобе унутар саме Владе, а ево сада између ресорног министарства и њој подређене агенције. Ништа ново кад је реч о политичко-економској ситуацији у Србији. Такође, „лоптицу“ за неспособност решавања крупног проблема, то јест судбине предузећа у реструктурирању, власт покушава да пребаци на „терен“ бившег министра Радуловића. „Слога“ је била бескомпромисни противник Радуловићевог неолибералног модела закону о раду и другим антирадничким мерама, али треба рећи да је његова идеја о прављењу „личних карти“ предузећа била добра, јер би могао да се прати траг буџетског новца а знало би се и колико вреди предузеће – каже Веселиновић.
Он сматра да је идеја о продаји предузећа за један евро „срамотна, јер тај модел омогућава да се вредна имовина практично поклони тајкунима“.
Социјални програм
– Циљ Владе је да у предузећима у реструктурирању што више људи узме социјални програм, а доношењем антирадничких закона приватним послодавцима је омогућено отпуштање ради увећања профита и распродаја имовину предузећа како би остварили лаку зараду – каже Жељко Веселиновић.