Извор: УСС Слога, 4. децембар 2015.
Аутор: Владимир Радосављевић.-
Кроз разне подзаконске акте и законе који се односе на појединачне делатности властодршци, у нестрпљењу да исчекају доношење планираног Закона о штрајку, већ покушавају што више његових одредби да спроведу…
[divider]Већ неколико година у поцедури је предлог новог закона о штрајку, којим се, уколико буде усвојен у облику у којем је предложен, штрајк у Србији фактички онемогућава. Тачније, тај предлог предвиђа могућност организовања штрајка искључиво на начин и под условима који га чине „невидљивим“ за послодавца.
У предлогу, наиме, стоји да се штрајк може организовати једино на начин на који ни најмање не угрожава послодавца – штрајкачи су у обавези да штрајк организују у деловима предузећа и на начин да њихов штрајк ни на који начин то пословање не угрожава!? А ако штрајк ни на који начин не угрожава пословање, шта је онда његова сврха? Ако штрајкујете у неком подруму, али тако да сте у обавези да и поред штрајка, у складу са обезбеђивањем фамозног „минимума процеса рада“ (читај – несметаног остваривања профита за послодавца) ангажујете за послодавца довољан број радника – какав је онда то штрајк! Држава је, у сулудој двострукој улози коју има у Србији – законодавца и истовремено и највећег послодавца, наравно, првенствено мислила о себи, те тако предлог овог закона предвиђа и забрану окупљања штрајкача ван просторија послодавца – шро значи забрану окупљања и протествовања испред Владе Србије, на пример, у случајевима кад је она послодавац?! О кажњивости блокирања путева да и не говоримо. Једном речју, планира се потпуна забрана штрајка у Србији ( тачније право на његово организовање једино под околностима и у условима који га сасвим обесмишљавају).
Овај предлог још није заживео као закон, што не значи да у сваком тренутку неће јер знамо да је Скупштина само помоћни орган Владе која беспоговорно, користећи се „благодетима“ обезбеђене гласачке већине, усваја све предлоге Владе, ма колико оне биле штетне или бесмислене. До тада, сведоци смо разних наговештаја циљева оних који о нашим основним радним, људским и цивилизацијским правима управљају. Цивилизацијске тековине старе углавном више од једног века у Србији се губе – већ одавно смо у великој већини изгубили право на осмочасовно радно време, адекватне одморе и одсуства, права на боловање итд. Кроз разне подзаконске акте и законе који се односе на појединачне делатности властодршци, у нестрпљењу да исчекају доношење планираног Закона о штрајку, већ покушавају што више његових одредби да спроведу. Тако смо били сведоци покушаја да се запосленима у државним органима и полицији законом који се на њих односи забрани штрајк и за његово организовање или учешће у истом аутоматски даје отказ запосленом. Тек је одлука Уставног суда Србије од 30.10. 2012. год. спречила овакво угрожавање основног радног права. Том одлуком, Уставни суд је оценио да , у складу са Уставом, сви запослени имају право на штрајк! У истзом члану који ово дефинише пише и “ штрајк се може организовати у предузећу…“ тако да никаква тумачења актуелних властодржаца немају потпору у Уставу ове државе. Једино ако они себе не виде као неког ко је изнад Устава, и те Државе?
Све претходно написано је подсећање и увод у тему, а тема је – најновијим предлогом закона о рударству и геолошким истраживањима предвиђена је казна и до 5 година затвора за рударе уколико штрајкују у јамама! А где то треба да штрајкују рудари? Бесмислено је аргументовати нешто што је само по себи аргумент – штрајк у рудницима претпоставља штрајк у јамама, где рудари свој рад и обављају. Тачка! Све остало је бесмислено и уперено једино ка практичном укидању права на штрајк.
Ово није тренутни проблем, и није проблем једне „бранше“. Ово је проблем свих нас, јер ако прође у рударству, ето га за вратом свима нама. Можда је то најзад и прилика да се окупимо, сви синдикати и сви радници, и најзад искажемо ту неопходну солидарност и минимум заједничких ставова? А бар у оцени овог предлога се можемо сложити да се ради о бесмисленом и антирадничком, и да су њиме угрожена основна људска права, данас наших колега рудара, а сутра и свима нама осталима.
Зато, УСС Слога исказује апсолутно противљење овом, и свим сличним предлозима, и позива све своје , али и остале синдикате у рударству и енергетици да му се оштро супроставе. Рудари су једни од ретких који имају положај и моћ да се супроставе омчи неолиберализма коју нам свима затежу око врата. Они буквално могу да зауставе ову земљу, у сваком смислу, и то им обезбеђује позицију да се против оваквог закона боре. Надам се да ће то и исказати.
У тој борби имаће нашу апсолутну подршку. Будимо солидарни, будимо јединствени!
Аутор је потпредседник Удружених синдиката Србије „Слога“.