Извор: vesti-online.com, 04.09.2017.
Аутор: Драгана декић. -[divider]Српски Закон о раду је лош, а припрема се још гори који треба да буде усвојен идуће године, открива за „Вести“ председник Удружених синдиката Србије Слога, Жељко Веселиновић.
Због чега се после свега три године мења тај закон?
– Наша сазнања говоре да неке азијатске компаније, условљавају улагања изменама закона и да ће на основу захтева првенствено кинеских инвеститора којима европско законодавство не одговара, нова регулатива довести радника у катастрофалан положај. Фактички ће нас претворити у робове.
Иде ли страним улагачима у прилог чињеница да Србија има најнижу минималну цену рада у региону?
– Наравно. Српски минималац, не само да је најнижи у региону и Европи, већ ће и остати најнижи и са десет одсто увећања које помиње председник Србије Александар Вучић, опет неће стићи на 200 евра. Притом ће у фирмама где је основа за обрачун плата минимална зарада, уместо радника са најмањим примањима, профитирати они са већим коефицијентом зараде.
Верујете ли да ће синдикати који учествују у преговорима, тврде да ће се борити за двоцифрено повећање „минималца“?
– Та расправа је фарса и подршка аутократији. Вучић је и пре седнице Социоекономског савета изашао са увећањем од десетак одсто и верујем да ће на томе остати. Иначе се, са тим процентуалним предлогом противуставно умешао у нешто што није у надлежности шефа државе. Одмах после Вучића од неких из Социоекономског савета који се баве минималном ценом рада чуло да би повећање по сату могло да износи десет до 15 одсто. Јасно је и познато одраније, да када неко од њих помене проценат који је навео и Вучић, толико ће и бити увећање „минималца“, можда чак и мање.
Субвенцијама до минималца
Зашто мислите да Србија даје „инвеститорима све, а радницима минимално“?
– Та прича о тзв. страним инвеститорима је да они добијају новац од државе, паушално, без утврђеног правилника. Не зна се колико држава треба да додели субвенција компанијама за отварање радних места, али је видно да ти инвеститори раднике држе на минималцима. У оваквим околностима, имају минималне издатке, а притом неки попут Јуре су раднике терали да раде у пеленама да не губе време на одласке у тоалет, или су као италијански Олимпијус у Нишу, закључавали ЊЦ.
Не могу да кажем да је то малтретирање масовна појава, али сумњам у третман радника у још неким страним фирмама које забрањују синдикално организовање.
Тврдите да ће Савет само потврдити оно што председник Србије каже?
– Очито, и аминоваће оно што је Вучић зарезао, без икаквих преговора, договора и уважавања аргумената. Када први у држави повећава колико му падне на памет или шта му каже Међународни монетарни фонд, то се зове аутократија једног човека у име свих.
Могу ли радници да се изборе за своја права штрајковима који су у последње време учестали?
– Показује се да је то тешко, јер држава ради перфидно. У различитим случајевима има различите аршине. Влада Србије код ситуације са Гошом из Смедеревске Паланке опере руке и каже да не може да се меша приватном послодавцу, а код штрајка радника Фијата из Крагујевца, власт не само да се умеша, већ је и на страни италијанског послодавца. Када је реч о Гоши где људи не примају плате месецима, понашањем ова власт штети и њима и државном буџету, пошто је јасно да имају начина да казне иностраног власника, да му рецимо заплене имовину и капитал поделе радницима.
За какве се радничке протесте залажете?
– Штрајкачи су несинхронизовани и некоординисани, па иду у појединачне и спорадичне штрајкове који не доносе бољитак. Запослени у две фабрике са сличним проблемима требало да се удруже, односно да њихови представници седну и договоре заједничко деловање. То не раде, па држава лако заврши са појединачним случајевима, али је наш синдикат кренуо у акцију окупљање свих угрожених група у друштву.
Обећавате ли то „врелу јесен“?
– Неозбиљне су такве најаве, јер су их неки синдикати одавно потрошили. Ми разговарамо са делом опозиције, па и мањим партијама у власти о заједничком деловању, јер је радницима неопходна политичка помоћ. Синхронизована акција и критична маса могу да уздрмају власт и натерају их да се више посвете проблемима радника и свих грађана. Видећемо како ће то ићи јер су људи, нарочито у унутрашњости, без посла и новца, апатични, неки и уплашени или у нади да ће се поново запослити, док има и оних који су у пољима на сезонским пословима.
Због чега сматрате, како сте рекли, да у синдикатима има доста полтрона?
– Због лажне репрезентативности два синдиката која пуних 12 година није утврђивана и синдикалца који уместо да су природно на страни радника, испада да су полуга власти. Муте воду, а као репрезентативни добијају већи медијски простор. Излазе у јавност са благом критичношћу власти да људи не би схватили у чијој су функцији, а притом остале синдикате минимизирају.
Да ли сте се зато заложили за синдикалну лустрацију?
– Синдикати не смеју да буду продужена рука власти. Лустрација је потребна, јер руководиоци тих синдикалних организација, кроз постављења у многим телима, зарађују и по више хиљада евра месечно и зато ће и надаље бранити власт. То је срж проблема, зашто су радници ту где јесу, јер ако је у време док такви воде синдикате донет ужасно неповољан Закон о раду и пола милиона људи остало без посла, треба да буду склоњени. Лустрирани или према моделу Румуније гашењем свих синдиката и пререгистрацијом, да би кренули од нуле. Ако постоји лустрација за политичке функционере, не видим разлог да је не буде и за синдикалне.
Економиста и иноватор
Жељко Веселиновић је рођен 1974. у Смедереву. Дипломирани је економиста, а синдикалним радом је почео да се бави крајем 2000. у тадашњој железари Сартид, где је радио.
Са 29 година је постао најмлађи председник синдиката у историји фабрике. Председник Слоге је од 2008. године, а водио је и организовао више штрајкова и протеста. Члан је Српске краљевске асоцијације академика иноватора и научника и члан мреже синдикалиста при Европској левици и Европског социјалног форума. Био је председник је и Клуба америчког фудбала Плави змајеви.
Говори енглески језик, ожењен је и отац два сина.[divider]
…