Predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga i narodni poslanik Željko Veselinović, kao i narodni poslanik Đorđe Đorđić, koji su delovali unutar poslaničke grupe Stranke slobode i pravde sa liste Srbija protiv nasilja, doneli su odluku da napuste poslanički klub SSP i da formiraju novu stranku – Radničku partiju. Željko Veselinović je za Euronews Srbija rekao da postoji mnogo onih koji hoće da im se pridruže, ali da oni ne žele da prime ljude koji ne mogu da iznesu priču koja je specifična.
„Ja sam Stranku slobode i pravde na neki način stvarao kao nestranačka ličnost uz Dragana Đilasa. Zahvaljujem se njemu na poverenju koje mi je tada dao. Međutim, u poslednjih nekoliko godina su se stvari i okolnosti prilično promenile“, rekao je Veselinović gostujući na Euronews Sbija.
Kako je istakao, sindikat koji vodi je svojevremeno bio osnivač Saveza za Srbiju kao najperspektivnije političke organizacije u Srbiji, i imao je vrlo važnu ulogu i prostor za iznošenje stavova.
„Kasnije je sindikat na neki način postao partner SSP. Vremenom je došlo do toga da smo mi postali privezak i da ni ja, niti bilo ko drugi iz sindikata nije više imao nikakav prostor u političkom životu da govori o nekim političkim temama, a pre svega o temama koje se tiču radnika Srbije. To je ono što je mene na kraju krajeva nateralo da izađem iz poslaničkog kluba“, obrazložio je Veselinović svoju odluku.
„Skinuti su neki amandmani koje sam podneo gde sam želeo da govorim o prosvetnim radnicima i njihovim platama“
Navodi da to nije odlučio sam, već sa kolegama i saborcima iz sindikata od kojih je dobio jednoglasnu podršku da krenu nekim svojim putem.
„Ja sam bio jedan od 16 poslanika u poslaničkoj grupi. Nisam bio šef poslaničkog kluba, niti zamenik. Naravno, nikad nije bilo reči o tome, to me apsolutno nije interesovalo. Ali je suština u tome da smo nas šesnaestoro delili neko vreme od 18 minuta, i da, recimo, ja na poslednje dve sednice kada se govorilo o rebalansu budžeta i litijumu, nisam imao pravo ni mogućnost ni jedan jedini minut da govorim“, naveo je.
Dodao je da su mu čak i skinuti neki amandmani koje je podneo i gde je želeo da govori o prosvetnim radnicima i njihovim platama.
„Jednostavno, postao sam potpuno nevidljiv u svemu tome. Deset godina sam u opozicionoj borbi. Ja lično, sindikat i ljudi koji su sa mnom trpe razne vidove pritiska. Jedan od razloga što sam ušao u Skupštinu jeste da se čuje glas radnika. Jednostavno, meni to, neću da kažem da nije omogućeno, ali jednostavno
Više na: