Možete li zamisliti radnika kako u radničkom odelu, sa šlemom na glavi i čizmama na nogama, ulazi u Vladu Srbije gde sede ljudi koji radnike ne razumeju i ne poštuju? Verovatno ne možete. Nekada je to bilo moguće. Znam to iz ličnog iskustva. Jednom prilikom sam zakasnio na sastanak i ušao u Vladu Srbije obučen upravo tako, sa rukama umazanim uljem, i razgovarao sam sa premijerom ove zemlje. Danas, premijerka vređa radnike, jednako kao i sportiste, umetnike i akademike. Bilo je to neko drugo vreme. Nije bilo idealno, ali su tada sindikalci, poslodavci i predstavnici vlasti razgovarali i poštovali jedni druge.
Onda je došlo zlatno doba SNS-a. Počele su da dolaze firme koje na radnička prava gledaju kao na nepotreban trošak, a ne kao na pametno ulaganje, jer je dobar radnik samo zadovoljan radnik. Ova vlast je omogućila da nas njihovi omiljeni investitori iznajmljuju kao mašine i pretvaraju u moderne robove. Režim je izmislio model ucenjivanja radnika u zamenu za kapilarne glasove, plus politički motivisani mobing od strane nestrčnih i bahatih partijskih kadrova. Ko ne veruje, neka se seti broja radnika koji su poginuli zbog loših uslova rada ili neobezbeđenog radnog prostora. Ko ne veruje, neka se seti pelena koje radnici moraju da nose jer im poslodavci ne dozvoljavaju odlazak u WC, neka se seti hroničnih bolesti stečenih na radu, neka se seti duplih smena očeva i prekovremenog rada majki koji se ne plaća, neka se seti otkaza koje su radnici dobijali zato što imaju mišljenje. Ko ne veruje, neka se seti da 300.000 radnika u Srbiji prima minimalac. Ko ne veruje, neka se seti kako su ljudi dobijali otkaze jer nisu hteli da idu na kontramiting nakon majskih tragedija.
Ako lošim uslovima rada, niskim zaradama i poništavanju radničkih prava dodamo visoke cene, jasno je da čovek od svog rada u Srbiji ne živi, nego preživljava. U takvim okolnostima, Sindikat Sloga je odlučio da se, pored sindikalne borbe, uključi i u borbu za promenu sistema u kojem je normalno da radnik bude moderni rob. Napisali smo novi Zakon o radu. Podržala nas je Stranka slobode i pravde, a onda i druge stranke, danas okupljene u koaliciji ‘Srbija protiv nasilja‘. Naš cilj je da živimo i radimo kao radnici u Evropi, a ne kao radnici u Kini, Turskoj ili Filipinima. Vlast SNS i SPS je odbila da na dnevni red stavi ovaj zakon i tako dokazala da oni ne štite radnike, već bahate investitore koji, i pored državnih subvencija, isplaćuju bedne plate, ne obezbeđuju sigurnost na radu, ne brinu o zdravlju zaposlenih, ne čuvaju životnu sredinu.
Ako lošim uslovima rada, niskim zaradama i poništavanju radničkih prava dodamo visoke cene, jasno je da čovek od svog rada u Srbiji ne živi, nego preživljava. U takvim okolnostima, Sindikat…
..