Povodom pregovora o minimalnoj ceni rada za 2023. godinu koji su u toku, organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život obratile su se predstavnicima Vlade Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija i Unije poslodavaca. Celo pismo možete pročitati u nastavku.
Poštovani,
Kao organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život, aktivne u borbi protiv siromaštva i za poštovanje ekonomskih i socijalnih prava radnica i radnika obraćamo vam se povodom pregovora o minimalnoj ceni rada koji su u toku.
Najavljeno povećanje od 14%, uz povećanje neoporezivog dela zarade, nije dovoljna niti adekvatna mera u situaciji u kakvoj se naše društvo danas nalazi. Minimalne zarade moraju ispratiti realne troškove života i radnicima i radnicama obezbediti dostojanstven život.
Kao što i sami znate narastajuća inflacija učinila je da veliki broj ljudi, a posebno oni sa najnižim primanjima, još teže namiruje osnovne egzistencijalne potrebe.
Tokom prošlogodišnjih pregovora o minimalnoj ceni rada sindikati su zahtevali da se minimalac za 2022. godinu poveća za 20% i time izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom koja je u tom trenutku iznosila 39.000 dinara. Iako je još 2018. godine u okviru SES-a dogovoreno da će minimalna zarada pokriti minimalnu potrošačku korpu, to se i dalje nije desilo. Vlada Republike Srbije je prošlog septembra donela odluku da minimalnu cenu rada poveća tek za 9,4% ostavljajući mesečnu minimalnu zaradu na svega 35.000 dinara u proseku mesečno za puno radno vreme.
U međuvremenu se inflacija zahuktala i cene su rasle. Deo povećanja minimalne cene rada od 9,4% inflacija je poništila i pre nego što je ono stupilo na snagu, u poslednjem kvartalu 2021. godine. Narodna banka Srbije objavila je podatak da je ukupna inflacija u julu ove godine iznosila 12,8%, sa najavom da će u septembru ona doći i do 14%. Svako ko danas ode u prodavnicu zna da za jednaku količinu novca može da kupi daleko manje namirnica nego što je to bilo moguće pre godinu dana. Kao i obično, siromašni su prvi na udaru krize. Oni na hranu troše najveći deo svojih prihoda, a hrana je do sada poskupela za više od 20%. Realna vrednost minimalne zarade nastavila je svoj pad iz meseca u mesec.
Trenutna ekonomska dinamika nam još jednom potvrđuje da minimalna cena rada mora da se usklađuje barem dva puta godišnje. To bi značilo da bi povećanje zarada moralo da usledi već od septembra kako bi radnici i radnice mogli da uhvate korak sa rastućim troškovima života, a posebno imajući u vidu početak nove školske godine i velike troškove koje sa sobom ona nosi za roditelje, najavljeni rast cene struje, kupovinu ogreva i uopšte pripremu za nastupajuću zimu.
Pozivamo vas da počnete da u obzir uzimate realne troškove života kako bi radnicima i radnicama bila obezbeđena plata za život, a ne preživljavanje.
Minimalna potrošačka korpa nije adekvatno merilo troškova života u Srbiji. Kao što i sami znate, minimalna potrošačka korpa se utvrđuje na osnovu ankete i samo nam pokazuje potrošnju 30% najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji. Da minimalna potrošačka korpa nije dobar parametar govori nam i njen sadržaj. Naime, po trenutnoj kalkulaciji ona podrazumeva da tročlana porodica ima na raspolaganju svega 660 dinara za hranu dnevno. Ona podrazumeva i da tročlana porodica mesečno raspolaže sa 128 dinara za obrazovanje i 1.500 dinara za troškove zdravstva. Ako nam nešto govori potrošačka korpa onda je to činjenica da su najsiromašniji slojevi našeg društva na rubu preživljavanja. Samim tim ona ne sme biti parametar od kojeg se polazi pri utvrđivanju minimalne cene rada.
Plata za život, sa druge strane, podrazumeva da radnik ili radnica i njihove porodice mogu da zadovolje osnovne životne potrebe: hranu, odeću, stanovanje, javni prevoz, komunalne i telekomunikacione troškove, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, slobodno vreme i kulturu, uključujući i diskrecioni dohodak, odnosno, mogućnost štednje u visini od 10% iznosa zarade. Plata za život se isplaćuje za rad obavljen tokom regularnog radnog vremena i ne uključuje naknadu za prekovremeni rad, bonuse i topli obrok. Računica međunarodne mreže Clean Clothes Campaign, koja je radila istraživanje troškova života u regionu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju, kaže da je plata za život u Srbiji za 2021. godinu iznosila 114.752 dinara. Ova cifra je tokom 2022. godine samo rasla.
Podsećamo vas da je pravo na platu za život priznato kao ljudsko pravo u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Evropskoj socijalnoj povelji Saveta Evrope i brojnim drugim međunarodnim dokumentima koje je Republika Srbija ratifikovala. Podsećamo vas da u Ustavu Republike Srbije piše da smo društvo zasnovana na socijalnoj pravdi, da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno, da svako ima pravo na slobodan razvoj, poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu i pravičnu naknadu za rad. Podsećamo vas i da Zakon o radu nalaže da minimalna zarada mora da zadovolji osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika ili radnice i njihovih porodica.
Agencija za privredne registre objavila je informaciju da naša privreda beleži rastuću profitabilnost. U izveštaju APR navodi da su privredna društva u Srbiji tokom 2021. godine ostvarila profit od 5,7 milijardi evra. To je rast od 79,3% u odnosu na prethodnu godinu. Novca, dakle, ima. Pitanje je samo ima li volje da se on prerasopdeli tako da najsiromašniji delovi našeg društva mogu da iskorače iz siromaštva.
Redistribucija bogatstva ka siromašnima je osnova svakog humanog društva koje brine o ljudima. Zato smatramo i da povećanje neoporezivog dela zarade nije dobra mera jer poreza oslobađa sve zarade bez izuzetka – i one najniže i one najviše. Naš je stav da je progresivno oporezivanje adekvatnija i socijalno odogovornija mera. Time bi najniže zarade bile oslobođene poreskog opterećenja, dok bi porez bio postepeno uvećavan sa uvećanjem nivoa zarada.
Imajući sve prethodno napisano u vidu, mi, organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život, tražimo od vas da prihvatite činjenicu da je minimalnu cenu rada neophodno utvrđivati dva puta godišnje počevši već od 1. septembra, da je visinu minimalne zarade potrebno usklađivati sa realnim troškovima života radnika i radnica u skladu sa računicom plate za život, te da prioritet našeg društva mora biti usvajanje strategije ekonomskog razvoja koja će u prvi plan isticati dostojanstven život radnika i radnica, ekološku i socijalnu održivost. Prvi korak u ovom smeru bilo bi uvažavanje sindikalnih stavova i zahteva po pitanju povećanja minimalne cene rada.
POTPISNICE PISMA:
Udruženi sindikati Srbije “Sloga”,
Centar za politike emancipacije,
Centar za dostojanstven rad,
Fondacija Centar za demokratiju,
Socijaldemokratski klub,
Ministarstvo prostora,
Centar za održivi razvoj Srbije,
Zajedničko – Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara,
A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava,
Koalicija za razvoj solidarne ekonomije,
Alternativni centar za devojke,
Centar modernih veština,
Liceulice,
ASTRA,
Centar za istraživanje javnih politika,
ROZA – Udruženje za radna prava žena,
Rekonstrukcija ženski fond,
FemPlatz